Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona parničnom postupku – ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o reviziji tužioca, jer postoji potreba da se razmotri pravno pitanje od opšteg interesa, odnosno da se ujednači sudska praksa.

Ispitujući pravilnost pobijane odluke primenom člana 408. Zakona parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 03.09.2008. godine isključio porodičnu kuću tužioca sa glavne elektroenergetske mreže. Tuženi je nadležnom sudu podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv tužioca, radi duga, koje izvršenje je odobreno rešenjem od 23.04.2010. godine, da bi po prigovoru ovde tužioca postupak bio nastavljen u parnici u predmetu P 3536/2011, koja parnica je okončana povlačenjem tužbe dana 16.05.2013. godine. Radilo se o dugu od 75.114,88 dinara, a zbog čijeg neplaćanja je tužiocu 03.09.2008. godine prestala isporuka električne energije. Nakon pravnosnažnog okončanja navedenog parničnog postupka, tužilac se obratio tuženom radi priključenja objekta na električnu mrežu, što tuženi do danas nije učinio. Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka utvrđeno je da je u momentu obustave električne energije tužilac imao dug za utrošenu električnu energiju u iznosu od 57.238,91 dinar.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je tuženi pravilno obustavio isporuku električne energije tužiocu, imajući u vidu da je na dan obustave isporuke tužilac dugovao tuženom iznos od 57.238,91 dinar. Drugostepeni sud se pri tome pozvao na odredbu člana 122. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je propisano da u dvostranim ugovorima nijedna strana nije dužna da ispuni svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obavezu, izuzev ako je što drugo ugovoreno ili zakonom određeno ili ako to proističe iz prirode posla.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje nepotpuno utvrđeno. Predmet tužbenog zahteva nije pitanje zakonitosti isključenja domaćinstva tužioca sa električne mreže, već se postavljenim tužbenim zahtevom traži ponovno priključenje na električnu mrežu, pa je pravilna primena materijalnog prava nalagala da se u postupku utvrdi da li su u momentu podnošenja tužbe postojali uslovi za ponovno priključenje na električnu mrežu. Tužilac je tokom postupka ukazivao da je do obustave električne energije došlo zbog duga koji je bio predmet navedenog parničnog postupka koji je okončan povlačenjem tužbe, zbog čega je tužilac opravdano verovao da je tužilac odustao od dalje naplate duga, kako zbog povlačenja tužbe tako i zbog činjenice da tuženi nije inicirao ponovno pokretanje nekog sudskog postupka protiv tužioca za naplatu eventualnog duga. Nižestepene presude ne sadrže bilo kakve razloge o tvrdnji tužioca da se radi o potraživanju koje je prestalo usled zastarelosti, te da je zastarelost potraživanja upravo bila i razlog zašto je tuženi povukao tužbu u navedenoj parnici P 3536/2011. Stoga su sudovi propustili da kao prethodno pitanje za ocenu osnovanosti postavljenog kondemnatornog tužbenog zahteva ocene da li dug koji je bio razlog za obustavu isporuke električne energije i dalje postoji, da li je eventualno plaćen i da li je eventualno usled zastarelosti prestalo pravo tuženog da zahteva ispunjenje obaveze isplate dugovanog iznosa.

Kako je zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno zbog čega nema uslova za preinačenje, te kako nisu cenjeni ni navodi tužioca da Zakon o zaštiti potrošača sadrži u članu 86. tačka 8. upravo izuzetak od pravila sadržanog u članu 122. Zakona o obligacionim odnosima na koji se pozvao drugostepeni sud, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 416. stav 2. ZPP odlučio kao u izreci.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će imati u vidu primedbe iznete u ovom rešenju, upotpuniti u navedenom smislu utvrđeno činjenično stanje i potom doneti pravilnu i zakonitu odluku.

Predsednik veća - sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić