Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1287/20 od 14.10.2021. godine, donete nakon održane rasprave, ukinuta je prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog, četvrtog i petog izreke, u stavu trećem i šestom izreke i presuđeno tako što je: obavezan tuženi da tužiocu AA na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova u stanu tužioca isplati iznos od 87.999,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.04.2019. godine do isplate, dok je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 356.810,00 dinara na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na celokupnom objektu u Ulici ... broj .., sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.04.2019. godine do isplate; odbijen tužbeni zahtev tužioca BB kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu isplati iznos od 429.628,00 dinara na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na celokupnom objektu u Ulici ... broj .., što predstavlja srazmerni udeo tužioca, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.04.2019. godine do isplate; odbijen tužbeni zahtev tužilje VV kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj isplati iznos od 85.942,50 dinara na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova u stanu tužilje i iznos od 364.092,00 dinara na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na celokupnom objektu u Ulici ... broj .., što predstavlja srazmerni udeo tužilje, a što ukupno iznosi 450.034,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.04.2019. godine do isplate: odbijen tužbeni zahtev tužioca GG kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati iznos od 73.937,50 dinarana ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova u stanu tužioca i iznos od 400.301,00 dinar na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na celokupnom objektu u Ulici ... broj .., što predstavlja srazmerni udeo tužioca, a što ukupno iznosi 474.238,50 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 19.04.2019. godine do isplate i obavezan je tuženi da tužiocu AA na ime troškova postupka plati iznos od 306.340,00 dinara, dok su tužioci BB, VV i GG obavezani da tuženom na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 476.530,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11...18/20), i utvrdio je da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovani su revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je vlasnik stana broj .. na osnovu ugovora o kupoprodaji zaključenog sa tuženim, kao investitorom i izvođačem radova na izgradnji stambenog objekta u Nišu, u Ulici ..., u čiji je posed stupio novembra 2010. godine. Tužilac AA i ostali tužioci su se po prijemu stanova zbog uočenih nedostataka izvedenih radova u svojim stanovima i na stambenoj zgradi, tuženom obratili dopisom tražeći da izvede radove u podrumskoj etaži, formira podrumske ostave i svakoj stambenoj jedinici dodeli odgovarajuću površinu podruma – ostave srazmerno površini stambene jedinice, da u delu podruma obezbedi prostoriju za sastanke i ostavu za čistača zgrade i pribor, da završi elektroinstalaciju u podrumu zgrade i postavi prozore, da omalteriše neomalterisani deo u podrumu, da postavi pravilnu instalaciju interfona, da izvede radove na PTT instalacijama i dovede do zgrade telefonski priključak, da obezbedi kotao za centralno grejanje i izvede instalacije za grejanja u svakoj stambenoj jedinici, da u hidrante postavi creva i od nadležnih službi zatraži potvrdu o ispravnosti i obezbedi atest, da na svakom stanu sve nedostatke reši u skladu sa zakonom i ugovorom i da obezbedi adekvatno osvetljenje ispred zgrade, kao i da navedene radove izvrši najkasnije do 01.03.2012. godine.

Na osnovu nalaza i mišljenja sudskog veštaka građevinske struke, utvrđeno je da je predmetna stambena zgrada izgrađena bez projektne dokumentacije i da je legalizacija dozvoljena 08.03.2010. godine, nakon čega je izdata građevinska i upotrebna dozvola 28.01.2011. godine. U nalazu i mišljenju sudskog veštaka konstavovani su nedostaci i propusti u izvedenim radovima na predmetnoj stambenoj zgradi i vrednost radova koje je potrebno izvesti radi otklanjanja tih nedostataka, a koji se odnose na: malterisanje i krečenje zidova i plafona u podrumu; izradu standardnih ostava sa pregradama od drvenog skeleta, štafni i letvi sa odgovarajućim vratima snadbevenim katancima za zaključavanje; radove centralnog grejanja sa kotlarnicom, zidanje sabirnih šupljih dimnjačkih kanala šunt elementima, zidanje dimnjaka u tavanskom prostoru za stanove u ovom prostoru od pune opeke, opšivanje dimnjaka pocinkovanim limom, popravke u stanovima i umanjenje korisne površine stanova zbog naknadnog zidanja dimnjaka; izradu toplotne izolacije za stanove u tavanskom prostoru; zamenu nekvalitetno urađenih krovnih prozora u stepeništu i stanovima u tavanskom prostoru; nabavku i postavljanje creva za gašenje požara u hidrantskim ormarima; kompletnu instalaciju gromobrana; ispitivanje geomehaničkih svojstava terasa od strane veštaka; sanaciju naprslina na trotoaru i priključenje objekta na fiksnu TF mrežu, a što sve ukupno iznosi 8.044.687,00 dinara.

Prvostepeni sud je odlučujući o tužbenom zahtevu tužioca AA, isti usvojio i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova u njegovom stanu i na stambenoj zgradi u kojoj se nalazi stan isplati ukupno 440.809,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.04.2019. godine do isplate, primenom člana 478. – 500, 620. i 641. – 647. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je, nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu, delimično usvojio tužbeni zahtev tužioca AA i obavezao tuženog da tužiocu na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova u njegovom stanu isplati iznos od 87.999,00 dinara, dok je u preostalom delu koji se odnosi na ime naknade vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na stambenoj zgradi u kojoj se nalazi stan tužioca, odbio kao neosnovan, primenom člana 478. – 500. Zakona o obligacionim odnosima. Drugostepeni sud je smatrao da tužilac AA nema pravo na naknadu vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na stambenoj zgradi u kojoj se nalazi njegov stan, a koji se odnose na podrum i centralno grejanje, jer iz ugovora o kupoprodaji koji je tužilac zaključio sa tuženim i izvedenih dokaza ne proizlazi da je kupovina stana podrazumevala i kupovinu podrumskih prostorija i ugradnju centralnog grejanja. Za ostale nedostatke i propuste u izvedenim radovima na stambenoj zgradi drugostepeni sud je zaključio da tužilac nije dokazao da je usled tih nedostataka pretrpeo štetu i da je tuženi kao investitor dužan da mu je naknadi, jer je tužilac stan kupio u viđenom stanju, po ugovorenoj ceni, a tuženom je, kao investitoru od strane nadležnog organa Grada Niša, Uprave za planiranje i izgradnju naknadno izdata građevinska i upotrebna dozvola 25.01.2011. godine, iz čega sledi da je od strane nadležnog organa utvrđeno da je predmetna zgrada podobna za upotrebu, u skladu sa tehničkim propisima i standardima, a da zakonitost tog rešenja nije pobijana u upravnom postupku. Osim toga, drugostepeni sud je smatrao da se radi o zajedničkim delovima zgrade, te da shodno članu 19. stav 1. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa šteta nastala na zajedničkim delovima zgrade predstavlja umanjenje imovine svih zajedničara i da nije deljiva, te da tužilac neosnovano tužbom traži iznos koji predstavlja njegov srazmerni udeo u ukupnoj šteti prema površini svog stana.

Neosnovano se revizijom pobija drugostepena presuda u delu u kome je odbijen, kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA.

U konkretnom slučaju se ima primeniti odredba člana 630. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je ovde reč o ugovoru o gradnji, u kojoj situaciji se u pogledu odgovornosti za nedostatke građevine shodno članu 641. istog Zakona, primenjuju odgovarajuće odredbe ugovora o delu. Članom 620. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da kad izvršeni posao ima nedostataka zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvršen u suprotnosti sa izručitim uslovima ugovora, naručilac je dužan dopustiti posleniku da nedostatak otkloni, dok prema stavu 5. istog člana naručilac u svakom slučaju ima pravo na naknadu štete.

Po oceni Vrhovnog suda, kada se pođe od napred navedenih odredbi Zakona o obligacionim odnosima i utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je odlučio drugostepeni sud kada je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca AA u delu koji se odnosi na naknadu vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova na stambenoj zgradi u kojoj se nalazi njegov stan. Naime, kod utvrđenog da kupovina stana nije podrazumevala kupovinu podrumske prostorije, niti je ugovorena izgranja centralnog grejanja, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da tužilac nema pravo na naknadu vrednosti rada i materijala na ime neizvedenih radova u vezi podruma i izgradnje centralnog grejanja. Tužilac nema pravo ni na naknadu vrednosti rada i materijala neizvedenih i nekvalitetno izvedenih radova u vezi ostalih radova za koje tužilac smatra da nisu izvedeni odnosno da su nekvalitetno izvedeni, jer se većim delom ti radovi odnose na radove koje je potrebno izvesti na stanovima u tavanskom prostoru. Osim toga, a kod utvrđenog da je tužilac kupio stan u izgradnji, da je nakon kupovine i predaje stana tužiocu izvršena legalizacija stambene zgrade u kojoj se stan nalazi, to sledi da je od strane nadležnog organa utvrđeno da je predmetna stambena zgrada podobna za upotrebu i da je izgrađena u skladu sa tehničkim propisima i standardima. Stoga su neosnovani navodi revizije, jer je izgradnja stambene zgrade i stana tužioca izvršena u skladu sa ugovorom koji su stranke zaključile, a izvršeni posao nema nedostataka koji se odnose na zajedničke delove stambene zgrade, sa kojih razloga tužilac nema pravo na naknadu štete shodno članu 620. stav 1. i 5. Zakona o obligacionim odnosima.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković