Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), ispitao je pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti. Nisu osnovani revizijski navodi o bitnoj povredi postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 355. stav 5. ZPP, učinjenoj u postupku pred drugostepenim sudom jer je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu zasnivajući odluku na činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenoj presudi. Obrazloženje pobijane presude shodno odredbi člana 396. stav 1. tog zakona sadrži ocenu bitnih žalbenih navoda i razloga koji su uzeti u obzir po službenoj dužnosti, pa donošenjem pobijane presude nije učinjena ova bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi citirane zakonske odredbe.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju rešenjem istražnog sudije Okružnog suda u Jagodini Ki 122/09 od 14.10.2009. godine, tužiocu je određen pritvor iz razloga propisanih u članu 142. stav 1. tačka 2) i 5) ZKP, koji će se računati od 12.10.2009. godine, kada je lišen slobode. Pritvor je zatim produžavan do 10.04.2010. godine, kada je rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Jagodini Ki 14/10 od 10.04.2010. godine pritvor ukinut, što znači da je tužilac bio lišen slobode u trajanju od 181 dan. Pravnosnažnom presudom Višeg suda u Jagodini K 161/11 od 23.07.2015. godine tužilac je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika. U vreme lišenja slobode tužilac je bio zaposlen u „... AA“ čiji je vlasnik ćerka BB, ali se radilo o porodičnoj firmi u kojoj je nosilac posla bio tužilac koji je lično postizao dogovore sa poslovnim partnerima, a poslovali su sa velikim dobavljačima kao što su „Knjaz Miloš“, „Jagodinska pivara“, „Coca-cola“ i „Pepsi cola“. Kao poslovni čovek i dugogodišnji privatnik tužilac je uživao ugled u svom mestu ..., pa su o njegovom pritvaranju izveštavali lokalni mediji. Za vreme dok je trajao pritvor firma je loše poslovala, pa je došlo do otvaranja stečaja zbog nesolventnosti, odnosno blokade, a posledice oseća i danas jer nije mogao da osnuje firmu sa istom delatnošću zbog nepoverenja u poslovnom svetu. Sam odlazak u pritvor doživeo je kao šok, jer nije osuđivan, a bio je smešten u sobi dimenzija 3h4 metra u kojoj je boravilo i do osmoro lica iz kriminogenog sveta, pa je prisustvovao njihovim svađama i tučama. Prvih mesec dana bio je prinuđen da uzima lek bensedin, a posebno su mu se urezale u sećanje kratke posete supruge i dece u pritvoru i njihova uplakana lica, zbog čega je razmišljao šta oni preživljavaju, jer su obeleženi kao deca kriminalca, s obzirom da je ... mala sredina i teško je ljude uveriti u nevinost nakon prve informacije. Ćerka je tada imala 21 godinu, a sin je bio star 18 godina. Tužilac je podneo vansudski zahtev za naknadu nematerijalne štete dana 28.07.2017. godine, a Komisija za utvrđivanje vrste i visine štete mu je ponudila iznos od 633.500,00 dinara što on nije prihvatio.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da postoji osnov odgovornosti tužene za štetu koja je pričinjena tužiocu neosnovanim lišenjem slobode u smislu člana 560. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku, jer je pravnosnažnom presudom oslobođen od optužbe, pri čemu tužilac svojim ponašanjem nije skrivio lišenje slobode imajući u vidu razloge zbog kojih je pritvor određen i produžavan. Imajući u vidu težinu krivičnog dela koje je tužiocu stavljeno na teret, trajanje i uslove pritvora, uticaj pritvora na njegov profesionalni ugled i ponašanje sredine, starosnu dob i porodične prilike tužioca, te činjenicu da se radi o neosuđivanom licu, rukovodeći se kriterijumima iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), prvostepeni sud je tužiocu odmerio pravičnu novčanu naknadu u iznosu od 1.800.000,00 dinara, na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda, časti, slobode i prava ličnosti.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu, nalazeći da je prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete pogrešno primenjeno materijalno pravo, pa je dosuđeni iznos umanjio, vodeći računa o značaju povređenog dobra i da se naknadom ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i svrhom, smatrajući da tužiocu na ime pravične novčane naknade nematerijalne štete pripada iznos od 1.448.000,00 dinara, dok je za iznos od još 352.000,00 dinara tužbeni zahtev odbijen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su osnovani revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava od strane drugostepenog suda prilikom odmeravanja visine naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišnja slobode.

Visina novčane naknade nematerijalne štete zbog neosnovanog lišenja slobode utvrđuje se u skladu sa odredbom člana 200. ZOO i ima za cilj materijalnu satisfakciju zbog Ustavom zaštićenih prava i dobara, kakva su sloboda i prava ličnosti. Duševni bolovi zbog povrede slobode i prava ličnosti predstavljaju jedinstven vid štete koji obuhvata sve štetne posledice vezane za ličnost oštećenog proistekle iz neosnovanog lišenja slobode. Naknadu štete sud odmerava uzimajući u obzir sve objektivne i subjektivne okolnosti kao što su dužina trajanja lišenja slobode, težina i priroda krivičnog dela koje je oštećenom stavljeno na teret, ugled koji je oštećeni uživao u svojoj životnoj i radnoj sredini, životno doba oštećenog i porodično stanje u vreme lišenja slobode, zanimanje i druge činioce koji utiču na prirodu, težinu i trajanje duševnih bolova izazvanih lišenjem slobode.

Imajući u vidu sve utvrđene okolnosti relevantne za odmeravanje visine naknade nematerijalne štete, životnu dob i porodično stanje tužioca u vreme lišenja slobode, trajanje i uslove pritvora, uticaj pritvora na njegov profesionalni ugled i ponašanje sredine u kojoj je pre pritvaranja uživao ugled kao uspešan privrednik, prirodu i težinu krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je prvostepeni sud pravilno odmerio visinu pravične novčane naknade za ovaj vid štete u iznosu od 1.800.000,00 dinara, vodeći računa da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Takođe, prilikom odmeravanja naknade sud je pošao od cilja kome služi naknada kao oblik otklanjanja štetnih posledica, kojom se oštećenom omogućava zadovoljenje, da bi se uspostavila psihička i emotivna ravnoteža koja je postojala pre štetnog događaja, u meri u kojoj je to moguće. Saglasno tome, Vrhovni kasacioni sud je pobijanu drugostepenu presudu preinačio i primenom člana 200. ZOO, tuženu obavezao da pored dosuđenog iznosa drugostepenom presudom (1.448.000,00 dinara) tužiocu isplati i iznos od još 352.000,00 dinara.

Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić