.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3603/2021
25.11.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Biserke Živanović, Vesne Subić i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Terzić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Kraljevu i tuženog-protivtužioca Grada Kraljeva, koga zastupa Javno pravobranilaštvo Grada Kraljeva, radi utvrđenja po tužbi i radi činidbe po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog-protivtužioca Grada Kraljeva izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1651/20 od 08.12.2020. godine, u sednici održanoj 25.11.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog- protivtužioca Grada Kraljeva, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1651/20 od 08.12.2020. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog-protivtužioca Grada Kraljeva izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1651/20 od 08.12.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 2100/2016 od 02.07.2019. godine, stavom I izreke utvrđeno je da je tužba tužioca protiv tužene Republike Srbije povučena. Stavom II izreke, utvrđeno je da je tužilac-protivtuženi po osnovu održaja vlasnik kp. br. .. K.O. ..., ukupne površine 5 ari 09 m2, koju čine zemljište pod zgradom- objektom površine 90 m2 i njiva treće klase površine 4 ara 19 m2 upisane u list nepokretnosti broj .. K.O. ..., što je tuženi-protivtužilac Grad Kraljevo dužan priznati i trpeti upis prava svojine u korist tužioca-protivtuženog na navedenoj nepokretnosti. Stavom III izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog- protivtužioca Grada Kraljeva kojim je tražio da sud obaveže tužioca- protivtuženog da mu na ime naknade za pribavljeno pravo svojine u visini tržišne vrednosti kp. br. .. K.O. ..., isplati iznos od 1.201.799,90 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 05.10.2017. godine, kao dana podnošenja protivtužbe pa do isplate, kao neosnovan. Stavom IV izreke, obavezan je tuženi-protivtužilac Grada Kraljevo da tužiocu-protivtuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 153.100,00 dinara. Stavom V izreke, odbijen je zahtev tužioca-protivtuženog da mu tuženi-protiv tužilac Grad Kraljevo na ime troškova parničnog postupka isplati iznos preko dosuđenog iznosa iz stava IV izreke ove presude.
Apelacioni sud u Kragujevcu je, presudom Gž 1651/20 od 08.12.2020. godine, stavom prvim izreke, odbio žalbu tuženog, kao neosnovanu, i presudu Osnovnog suda u Kraljevu P 2100/2016 od 02.07.2019. godine potvrdio u stavu II, III i IV izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka, kao neosnovan.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi-protivtužilac Grad Kraljevo je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog-protivtužioca Grada Kraljeva.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji revidenta, kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, pošto odluka nižestepenih sudova ne odstupa od sudske prakse o mogućnosti sticanja prava svojine održajem na gradskom građevinskom zemljištu. Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi naveli za svoju odluku, u konkretnom slučaju, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Ukazivanje revidenta na drugačiju odluku suda o istom pravnom pitanju ne znači nužno neujednačenu sudsku praksu, jer odluka u parnicama sa tužbenim zahtevom kao u ovoj pravnoj stvari zavisi od činjeničnog stanja utvrđenog u svakom konkretnom slučaju.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u stavu prvom izreke, doneo na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije, u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi utvrđenja tužilac je sudu podneo 10.10.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 150.000,00 dinara. Protivtužba radi isplate podneta je 05.10.2017. godine, a pobijana vrednost spora po protivtužbi je 1.201,799,90 dinara (protivvrednost 10.083,60 evra na dan podnošenja protivtužbe).
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude po tužbi i po protivtužbi ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, odnosno protivtužbe, sledi da je revizija tuženog nedozvoljena.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
