U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića i dr Ilije Zindovića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ... i tužilje BB iz ..., koje zastupa punomoćnik Slavko Popivoda, advokat iz ..., protiv tuženih VV i GG iz ..., koje zastupa punomoćnik Dragoslav Petrović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca i tuženih izjavljenih protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3895/17 od 07.02.2018. godine, u sednici održanoj 20.11.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

I ODBIJA SE revizija tužilje BB iz ..., izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3895/17 od 07.02.2018. godine.

II UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3895/17 od 07.02.2018. godine u delu kojim je odlučeno o tužbenom zahtevu tužioca AA iz ... i u tom delu predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 481/17 od 19.09.2017. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da je tužbeni zahtev tužioca AA delimično osnovan. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi VV, da tužiocu AA na ime naknade materijalne štete isplati 3.571.065,00 dinara, sa zakonskom zatezom kamatom od 19.09.2017. godine pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 1.161.150,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2017. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke, deo tužbenog zahteva tužioca AA u odnosu na tuženog VV i to preko dosuđenog od 3.571.065,00 dinara, pa do traženog 3.690.000,00 dinara i preko tražene zakonske zatezne kamate na iznos glavnice od 26.01.2017. godine pa do dosuđene od 18.09.2017. godine, kao i tužbeni zahtev tužioca AA kojim je tražio da se tuženi GG iz ... obaveže da mu isplati solidarno sa tuženim VV na ime materijalne štete 3.690.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2017. godine pa do isplate, kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate je odbijen. Stavom četvrtim izreke, tužbeni zahtev tužilje BB da se tuženi solidarno obavežu da joj isplate 1.300.848,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 26.01.2017. godine pa do isplate, kao i da joj solidarno naknade troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom je odbijen. Stavom petim izreke, obavezani su tužioci da tuženom solidarno isplate troškove parničnog postupka u iznosu od 660.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 3895/17 od 07.02.2018. godine, žalba tužilaca i tuženog VV su delimično usvojene, a delimično odbijene pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 481/17 od 19.09.2017. godine u usvajajućem delu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog VV i odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu u odnosu na tuženog GG iz stava jedan, dva i tri izreke i delu odluke o troškovima parničnog postupka iz stava pet izreke se preinačava tako što se odbija zahtev tužioca AA za isplatu na ime naknade štete od strane tuženog VV preko 144.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2017. godine do isplate pa do dosuđenog 3.571.065,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i obavezuje se tuženi GG iz ... da solidarno sa tuženim VV isplati tužiocu AA 144.600,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2017. godine do isplate, te se odlučuje da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka, a odbijen je zahtev tužioca AA da mu tuženi VV isplati troškove parničnog postupka od 1.161.150,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 19.09.2017. godine do isplate i odbija se zahtev tuženog GG da mu tužioci solidarno isplate troškove parničnog postupka od 660.750,00 dinara, dok se u ostalom pobijanom, nepreinačenom usvajajućem i odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu tužioca AA u odnosu na tužene i pobijanom odbijajućem delu odluke o tužbenom zahtevu tužilje BB, prvostepena presuda potvrđuje. Odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužioci i tuženi su blagovremeno izjavili revizije i to: tužioci zbog pogrešne primene materijalnog prava, bitne povrede odredaba parničnog postupka, povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na suđenje u razumnom roku, a tuženi zbog bitne povrede odradaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14) i utvrdio da je revizija tužilje BB neosnovana, dok je revizija tužioca AA i tuženih osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka u reviziji stranaka se posebno ne ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac AA je suvlasnik nepokretnosti u ..., u ulici ... broj .., koja je upisana u list nepokretnosti broj .. KO ..., parcela broj .. u 58/192 dela, ukupne površine nepokretnost 4 ara i 36m2 i to porodične stambene zgrade broj .., i porodične stambene zgrade broj .. i pomoćnih zgrada broj .. do .. . Suvlasnici na predmetnoj nekretnini sa tužiocem su DD sa 6/192, Opština Novi Sad sa 90/192 dela, ĐĐ sa 6/192 dela, EE sa 32/192 dela. Tužilac AA u predmetnoj nepokretnosti živi od 1982. godine u stanu broj .. na prvom spratu višestambene zgrade. Zgrada u kojoj tužilac stanuje sastoji se od prizemlja, jednog sprata i tavana. Tužilac AA je tokom 1996. godine tavanski deo pretvorio u stambeni i tokom 1997/98 godinu podneo zahtev za legalizaciju tavanskog dela o kom zahtevu još nije odlučeno. Majka tužilje BB sada pok. ŽŽ koristila je stan kao nosilac stanarskog prava – stan broj .. u prizemlju zgrade u ulici ... broj .. koji ima površinu 41m2. Nakon smrti pokojne ŽŽ tužilja nije podnela zahtev da bude nosilac prava zakupa na predmetnom stanu u vanparničnom postupku jer je njena majka dobila obaveštenje da stan ne može otkupiti pa nije ni podnela zahtev za prenos prava korišćenja na stanu pred bilo kojim državnim organom. Inače stan se vodi u vlasništvu Opštine Novi Sad. Nakon smrti ŽŽ, majke tužilje BB, u predmetni stan se uselio sin tužilje sa svojom porodicom. Nakon oštećenja na stanu, stan nije adaptiran. Dana 21.11.2005. godine zaključen je ugovor o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja između tuženih kao investitora sa jedne strane i ZZ iz ... kao suinvestitora sa druge strane. Predmet ugovora je udruživanje sredstava radi zajedničke izgradnje poslovno-stambene zgrade na lokaciji u ..., ulica ... broj .., parcela broj .. KO ... . Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov ../2005 dana 28.11.2005. godine. Tuženi su zajedno sa II, JJ, KK, LL „ZZ“ i LJLJ kao investitori podneli zahtev za izdavanje odobrenja za gradnju zgrade u ulici ... broj .. . Rešenjem Gradske uprave za urbanizam i stambene poslove grada Novog Sada od 10.08.2006. godine izdato je traženo odobrenje za izgradnju. Dana 19.09.2006. godine, na zahtev investitora za gradnju objekata u ulici ... broj .., obavljeno je veštačenje radi utvrđivanja stanja na objektima u ulici ... broj .. i .., a nalaz je sačinjen 21.09.2006. godine, pri čemu je veštačen u kakvom se stanju nalazi stan tužioca AA. Dana 26.03.2007. godine, tuženi kao suinvestitori su zaključili ugovor o raskidu ranije zaključenog ugovora od 28.11.2005. godine – ugovor Ov1 ../2005. Prema članu 2. ugovora predviđeno je da sve obaveze investicija iz ugovora o udruživanju sredstava prema ostalim suivestitorima snosi isključivo tuženi VV. Prema članu 3. je konstatovano da ugovorne strane kao suinvestitori nemaju međusobnih potraživanja. Nakon toga i to tokom 2008. i 2009. godine zaključena su još tri aneksa ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja, a koji svi ugovori su overeni pred Opštinskim sudom u Novom Sadu i to ugovor Ov2 ../2008 od 16.04.2008. godine, Ov1 ../2008 od 17.06.2008. godine, Ov ../2008 od 16.04.2008. godine, Ov ../2008 od 17.06.2008. godine i Ov1 ../2008 od 04.07.2008. godine. Tačkom 3. aneksa ugovora je predviđeno da ugovorne strane nemaju nikakvih prava niti obaveza prema drugom investitoru niti prema trećim licima, a u članu 4. je predviđeno da sve obaveze investicija iz ugovora o udruživanju sredstava zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja, kao i sva prava se prenose investitoru GG isti preuzima sve obaveze prema trećim licima. Zgrada gde se nalazi stan tužioca naslanja se na susednu zgradu u ulici ... broj .. koja je u izgradnji. Zbog nekvalitetno izvedenih radova na izgradnji zgrade u ulici ... broj .. na zgradi i stanu tužioca pojavile su se određene pukotine. Tužilac je zatražio intervenciju građevinskog inspektora Gradske uprave za inspekcijske poslove grada Novog Sada koji je izašao na lice mesta i dana 29.10.1997. godine zabranio je ovde tužiocu dalje korišćenje stana broj .. jer je u toku postupka utvrđeno da je stan nepodoban za korišćenje odnosno da je stanje predmetnog stana takvo da predstavlja neposrednu opasnost po život i zdravlje ljudi i bezbednost okoline. U stavu 2 rešenja je predviđeno da će zabrana trajati dok se ne uklone utvrđeni nedostaci, odnosno do sticanja uslova za njegovo bezbedno korišćenje. Tužilac se nakon donošenja rešenja građevinske inspekcije iselio iz predmetnog stana pa je sve do 2015. godine stanovao u stanu koji je dobio na korišćenje po osnovu ugovora o zameni nekretnina jer je isti u međuvremenu sa suinvestitorom MM zaključio ugovor – dana 11.04.2008. godine, a predmet ugovora je bila zamena nekretnina koju tužilac kao ugovorna strana poseduje u ... ulica ... broj .., za novoizgrađene nekretnine u poslovno-stambenom objektu koja ugovorna strana ima nameru da izgradi u ulici ... broj .. u ... . Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu pod Ov ../2008. Prema naznačenom ugovoru od strane AA, druga ugovorna strana MM iz ..., dobija 58/192 dela svih nekretnina vlasništvo tužioca, a druga ugovorna strana se obavezuje da preda u vasništvo ovde tužiocu na ime nedobijenih nekretnina: tri stana, svaki površine od 45m2 na drugom spratu, jedno parking mesto i na ime razlike u kvadraturi iznos od 37.500 evra. Druga ugovorna strana iz tog ugovora MM iz ... je tužiocu AA isplatio iznos od 37.500 evra i obezbedio mu je smeštaj u novoj zgradi koja je njegovo vlasništvo. Međutim, tokom 2015. godine tužilac je sa porodicom prešao ponovo u stan u ulici ..., a MM je preuzeo obavezu da stan sanira, tako što će sanirati pločice, uvesti grejanje, a jednim delom je i tužilac učestvovao u sredstvima potrebnim za adaptaciju. Visina troškova sa kojom je tužilac učestvovao u adaptaciji, putem veštačenja je opredeljena na iznos od 127.000,00 dinara plus 17.600,00 dinara tj. ukupno 144.600,00 dinara. Vrednost radova koje je izvršio MM je na strani tužioca procenjena na 796 evra odnosno dinarsku protivvrednost od 97.061,00 dinara. U naznačenom ugovoru o razmeni, druga ugovorna strana je bila u obavezi da tužiocu AA obezbedi smeštaj od 90m2 ili će mu po dogovoru sa tužiocem unapred isplaćivati za svaki mesec iznos zakupnine za smeštaj u trosobnom stanu površine oko 90m2 koji će tužilac sam izabrati gde će biti smešten za vreme gradnje. Predmetnim ugovorom tužilac je kao ugovorna strana dao bezuslovnu saglasnost da se bez svakog daljeg pitanja i odobrenja izvrši zemljišno knjižni katastarski prenos prava vlasništva sa imena tužioca na drugu ugovornu stranu. Naznačeni ugovor o zameni nije raskinut niti je tužilac to tražio, a realizacija rušenja zgrade i izgradnje nove na tom mestu nije izvršena jer nisu rešeni imovinskopravni odnosi na toj parceli sa ostalim suvlasnicima. Druga ugovorna strana MM iz ... se nije uknjižio u katastarskim knjigama kao vlasnik nepokretnosti koje su bile predmet ugovora. Ukupna visina štete na objektu u ulici ... broj .. na idealnom delu 58/92 čiji je vlasnik tužilac AA je približno 30.000 evra pošto je bez projekta sanacije nemoguće odrediti tačnu vrednost sanacije. Tržišna vrednost stana tužioca AA procenjuje se na ukupno 45.800 evra od kojih je 36.600 evra legalni deo, a 9.200 evra nelegalni deo stana. Preuređenjem tavanskog u stambeni prostor od strane tužioca AA nije došlo do dodatnog oštećenja koje bi moglo imati uticaja na opterećenje temelja. Vrednost radova i pratećih troškova vezano za stan u prizemlju u vezi kojeg štetu potražuje tužiolac BB je 10.576,00 evra. I za taj stan vrednost sanacije nije moguće utvrditi bez projekta sanacije koji daje okvirnu procenu vrednosti jer u praksi može doći do nepredviđenih troškova.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je našao da je tužbeni zahtev tužioca AA u odnosu na tuženog VV osnovan, da je prema drugotuženom GG neosnovan, a da je tužbeni zahtev tužilje BB u odnosu na oba tužena neosnovan. Polazeći od odredbi čl. 154. stav 1, 155, 185. stav 1, 189. stav 2. i 190. ZOO i člana 3. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, prvostepeni sud je ocenio da su tuženi prilikom raskida ugovora o izgradnji i potom zaključenih aneksa regulisali svoja međusobna prava i obaveze, kao i obaveze prema trećim licima, tako što su ugovorili da tuženi drugog reda GG nema nikakvih prava niti obaveza prema drugom investitoru, prema suinvestitoru niti prema trećim licima i da sve obaveze investicija iz ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja kao i sva prava preuzima na sebe isključivo tuženi VV. Shodno tome stoji obaveza tog tuženog da tužiocu AA naknadi štetu u visini od 3.571.065,00 dinara što je dinarska protivvrednost iznosa 30.000 evra na dan presuđenja koju je veštak opredelio u odnosu na njegov suvlasnički udeo. Pri tome prvostepeni sud nalazi da zaključeni ugovor između tužioca AA i MM iako nije raskinut praktično isti ne proizvodi pravno dejstvo jer isti nije ni izvršen, a druga ugovorna strana MM se u Službi za katastar nepokretnosti nije ni uknjižio kao vlasnik predmetnih nepokretnosti po naznačenom ugovoru. S druge strane, tužilja BB nakon smrti svoje majke nije vršila adaptaciju stana niti se bilo kome obraćala sa zahtevom da joj se prizna svojstvo nosioca stanarskog prava.

Drugostepeni sud u odnosu na tužilju BB prihvata stanovište prvostepenog suda i nalazi da na strani iste ne postoji aktivna legitimacija da joj se dosudi tražena šteta, a ovo iz razloga što je ista nakon smrti svoje majke propustila da traži zaključenje ugovora sa davaocem stana na korišćenje koji se vodi kao vlasništvo Opštine Novi Sad, a osim toga ista nije vršila nikakva ulaganja na predmetnom stanu pa je u tom delu prvostepenu presudu potvrdio. Međutim, vezano za tužbeni zahtev tužioca AA u odnosu na tuženog GG, drugostepeni sud zauzima drugačije stanovište. Naime, drugostepeni sud nalazi da na strani GG postoji pasivna legitimacija u pogledu obaveze da tužiocu naknadi štetu jer iako je između tuženih zaključen dana 21.11.2005. godine (ugovor o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje zgrade kolektivnog stanovanja) u ..., ulica ... broj .., prvostepeni sud je pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca u odnosu na GG jer je šteta na stanovima tužioca nastala 2006. godine kada su tuženi na osnovu odobrenja 14.08.2006. godine i prijave radova 27.11.2006. godine srušili susednu zgradu i započeli izgradnju pri čemu su oba tužena propustili da izvrše potrebne radove oko obezbeđenja susednog objekta, pa raskidom ugovora od 26.03.2007. godine i kasnije aneksima ugovora iz 2008. godine, ne mogu imati za posledicu da se jedna iz ugovornih strana oslobađa obaveze naknade štete prema tužiocu. Zaključak drugostepenog suda je da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev tužioca prema tuženom GG.

Vezano za dosuđeni iznos tužiocu AA, drugostepeni sud nalazi da je prvostepeni sud nepravilno opredelio visinu štete koju treba dosuditi tužiocu AA. Razloge u tom pogledu, drugostepeni sud nalazi u činjenici da je tužilac dana 11.04.2008. godine sa MM iz ... zaključio ugovor o zameni čiji je predmet zamena nekretnina pri čemu je tužilac nekretninu u ulici ... broj .. zamenio za druge nepokretnosti i za novčani iznos pa po oceni drugostepenog suda nije došlo do umanjenja imovine tužioca AA, te da on nema pravo da u ovoj parnici od tuženih zahteva solidarnu isplatu materijalne štete zbog oštećenja nepokretnosti čiji je vlasnik, a koja su nastala neposrednim radnjama tuženih prilikom izgradnje stambeno objekta broj .. u ulici ... . Tužilac AA bi eventualno imao pravo da zahteva naknadu štete ukoliko je zbog oštećenja njegovih nepokretnosti dobio manju vrednost nepokretnosti koja je ugovorena predmetnim ugovorom o zameni, odnosno imao bi pravo na naknadu štete u visini u vidu razlike do punog iznosa dobijanja ekvalentne vrednosti zamenjene nepokretnosti. Ugovor o zameni nepokretnosti je ostao na snazi, isti nije raskinut, pa tužilac nema pravo na isplatu celokupne materijalne štete na predmetnom stanu koja je nastala radnjama tuženih. Kod tužioca AA je nastupila šteta u visini od 144.600,00 dinara, obzirom da je on taj novac uložio u saniranje stana u ulici ... broj .., kada se 2015. godine vratio da ponovo živi u tom stanu, a koji iznos je utvrđen putem veštačenja.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je pošao od pogrešne primene materijalnog prava, što je za posledicu imalo nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Naime, drugostepeni sud polazi od činjenice da ugovor koji je tužilac AA zaključio sa MM – ugovor o zameni nekretnina je još uvek na snazi i isti proizvodi pravno dejstvo. Ugovor nije raskinut overen je pred sudom, a činjenica da se MM nije upisao u katastarskim knjigama kao vlasnik nepokretnosti nije od uticaja na parnicu, obzirom da su potpisi na ugovoru overeni, da je druga strana - MM delimično ispunio svoju obavezu plaćanje zakupnine za stan i isplatom 37.500 evra, a upis u javne knjige je deklaratornog karaktera.

Međutim, postavlja se pitanje da ako je ugovor o zameni koji je tužilac AA zaključio sa MM iz ... dana 11.04.2008. godine na snazi i proizvodi pravno dejstvo, da li bi tužilac imao pravo na naknadu iznosa od 144.600,00 dinara koji iznos je tužilac uložio za opravku stana u ulici ... broj .., u toku 2015. godine kada se vratio da ponovo stanuje u tom stanu. Prihvatanjem stava drugostepenog suda proizišlo bi da je tužilac AA vršio opravku tuđeg stana. S druge strane drugostepeni sud konstatuje da je tužilac zamenom nepokretnosti dobio adekvatnu ekvivalentnu vrednost u vidu određenog broja stanova, garažnog mesta i određenog novčanog iznosa i da je ugovor delimično realizovan. Ako je tužilac dobio odgovarajuću ekvivalentnu vrednost onda nije bio u obavezi da ulaže u tuđi stan, a koji se po stavu drugostepenog suda može smatrati da je vlasništvo MM obzirom da se smatra da je ugovor o zameni nekretnina od 11.04.2008. godine još uvek na snazi jer isti nije raskinut.

Iz ovog proizilazi da se u stanovištu drugostepenog suda javlja određena kontradiktornost. Ona se javlja kao posledica nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u smislu pravilnog utvrđenja da li je ugovor zaključen između tužioca AA i MM od 11.04.2008. godine, koji je overen kod suda, na snazi i proizvodi pravno dejstvo te da li je MM iz ... vlasnik sporne nepokretnosti – stana u ulici ... broj .. . Dokaze u smislu utvrđivanja tih činjenica trebalo je preciznije izvesti, a sve u cilju pravilne ocene istih i pravilnog presuđenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno stanovište drugostepenog suda da na strani tuženog GG postoji solidarna odgovornost sa prvotuženim VV u odnosu na tužioca AA (pod uslovom utvrđenja postojanja pravnog osnova i odgovornosti oba tužena), jer raskid ugovora o udruživanju sredstava radi zajedničke izgradnje kolektivnog stanovanja koji je zaključen 21.11.2005.godine, između tuženih kao investitora i trećih lica, ne može dirati u prava ovde tužioca jer je šteta na stanu tužioca nastala u vreme kada su tuženi zajedno izvodili radove u ulici ... broj .., usled čega je nastupila šteta na strani tužioca. Drugotuženi se ne može osloboditi odgovornosti tako što će se novim ugovorom i aneksima predvideti da sve obaveze prema trećim licima preuzima druga ugovorna strana jer bi se to moglo smatrati da se radi o ugovoru kojim se nezakonito eliminišu prava trećeg lica, a što je nedozvoljeno.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i navode iz revizije tužilje BB, ali nalazi da su isti neosnovani, te da su nižestepeni sudovi u tom delu pravilno primenili materijalno pravo, a na činjenično stanje koje je pravilno i potpuno utvrđeno, a razloge koje su u tom pogledu dali nižestepeni sudovi u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vezano za stav drugi izreke, pravilna primena materijalnog prava i zakonita odluka zahteva utvrđenje napred navedenih činjenica, koje u dosadašnjem postupku nisu utvrđene, pa je primenom člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno kao u tom stavu izreke.

Predsednik veća

sudija Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić