.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 361/2022
27.01.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović, Dragane Boljević, Gordane Džakula i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., ..., čiji je punomoćnik Uroš Ćetenović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije i Republičkog Hidrometeorološkog zavoda, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 438/21 od 29.09.2021. godine, na sednici održanoj 27.01.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 438/21 od 29.09.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Višeg suda u Užicu Gž 438/21 od 29.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Požegi, presudom P 360/2018 od 18.01.2021. godine, obavezao je tuženu Republiku Srbiju, kao osnivača Ministarstva unutrašnjih poslova, Sektora za vanredne situacije i Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije da isplati tužiocu AA na osnovu naknade štete iznos od 48.960,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2016. godine do isplate (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke presude, a za iznos od 21.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2015. godine, kao i na ime zatezne kamate na dosuđeni iznos iz stava prvog izreke presude za period od 14.05.2015. godine do 28.04.2016. godine (stav drugi izreke). Obavezao je tuženu da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 58.418,00 dinara (stav treći izreke).
Viši sud u Užicu, presudom Gž 438/21 od 29.09.2021. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio presudu Osnovnog suda u Požegi P 360/2018 od 18.01.2021. godine, u stavu prvom i trećem izreke (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan zahtev tuženih za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je odlučeno o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđeni iznos, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, kao posebnu, iz svih zakonom propisanih razloga.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Odredbom stava 2. ovog člana, da, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nema mesta odlučivanju o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, s obzirom na to da u konkretnoj situaciji ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava. Pri tom, revizijom se pobija odluka o kamati, koja u konkretnoj situaciji predstavlja sporedno traženje.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano, da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.
Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana, podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.
Kako se revizijom pobija drugostepena presuda u odnosu na odluku o kamati na dosuđeni iznos, koja u konkretnoj situaciji ne čini glavni zahtev, to revizija tužene nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
