Ispitujući pobijanu presudu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, 16.01.2009. godine objavljen je javni oglas za izbor lica za postavljenje načelnika, direktora, šefa i njihovih zamenika u gradskim upravama, posebnim organizacijama i službama Grada Novog Sada. Za Gradsku upravu za ... oglašeno je radno mesto načelnika i zamenika načelnika i oglasom su predviđeni određeni uslovi za izbor. Tužilac je 27.01.2009. godine podneo prijavu na oglas za postavljenje na mesto načelnika ili zamenika načelnika Gradske uprave za ... . Komisija koju je formirao tuženi je razmatrala prijave kandidata za navedena radna mesta, te je konstatovano da tri, odnosno četiri kandidata, među kojima je i tužilac, ispunjavaju sve uslove oglasa. Gradsko veće tuženog je 02.03.2009. godine donelo Odluku kojom je konstatovano da se ne vrši izbor za načelnika i zamenika načelnika u Gradskoj upravi za ... i da će se javni oglas ponoviti. Tužilac je podneo prigovor na ovu odluku, koji je odbijen rešenjem Gradskog veća od 31.03.2009. godine, a protiv ovih odluka tužilac je podneo tužbu i sudski postupak je okončan tako što je usvojen tužbeni zahtev, te su poništene odluke Gradskog veća od 02.03.2009. godine i 31.03.2009. godine. Potom je Gradsko veće tuženog 20.04.2012. godine donelo ponovo Odluku po javnom oglasu iz januara 2009. godine, kojom je odlučeno da se ne vrši izbor kandidata za postavljenje načelnika i zamenika načelnika u Gradskoj upravi za ..., te da će se javni oglas ponoviti i istog dana je doneto rešenje Gradskog veća kojim je odbijen prigovor tužioca podnet na ovu odluku. Tužilac je 21.05.2012. godine pokrenuo sudski spor radi poništaja ovih odluka Gradskog veća tuženog i u sudskom postupku odluke su poništene. Potom je Gradsko veće tuženog ponovo donelo novu Odluku 22.12.2015. godine kojom je odlučeno da se između prijavljenih kandidata ne vrši izbor za načelnika i zamenika načelnika Gradske uprave za ... i da će se javni oglas ponoviti, tužilac je pokrenuo sudski spor radi poništaja ove odluke, stim što je tražio da se presudom izvrši izbor tužioca na mesto načelnika u Gradskoj upravi za ... po javnom oglasu od 2009. godine. Presudom je usvojen tužbeni zahtev u delu koji se odnosi na poništaj odluke Gradskog veća od 22.12.2015. godine, dok je odbačena tužba u delu kojim je tužilac tražio da se presudom izvrši izbor tužioca po javnom oglasu. U periodu od 01.04.2009. godine do 31.03.2014. godine, što je mandatni period na koji su birana lica po javnom oglasu od 2009. godine, tužilac nije bio zaposlen, ali je ostvarivao prihode van radnog odnosa preko Agencije ... koju je osnovao. Ukoliko bi tužilac bio izabran za načelnika Gradske uprave za ... za mandatni period od 01.04.2009. do 31.03.2014. godine ostvario bi razliku neto plate od 5.467.774,50 dinara, a u periodu od narednih 6 meseci od 694.717,96 dinara, što je sve ukupno 6.162.492,50 dinara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev ceneći da na strani tužioca nema pravnog osnova za naknadu štete zbog izgubljene dobiti.

U konkretnom slučaju, tužilac smatra da je ispunjavao sve uslove za izbor načelnika ili zamenika načelnika Gradske uprave za ... u Gradu Novom Sadu, po javnom oglasu objavljenom 2009. godine. Međutim, Gradsko veće tuženog donosilo je odluke da se između prijavljenih kandidata ne vrši izbor, te da se javni oglas ponovi, a ove odluke su poništavane u sudskom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, na strani tužioca nema osnova za naknadu štete zbog izmakle koristi u smislu člana 189. Zakona o obligacionim odnosima u vezi sa članom 154. i 155. istog Zakona, zato što nije izabran na funkciju načelnika ili zamenika načelnika u Gradskoj upravi za ... kod tuženog, te nije ostvario očekivanu dobit u visini plate za mandatni period. Iako su u sudskom postupku poništavane odluke Gradskog veća tuženog da se ne vrši izbor između prijavljenih kandidata koji ispunjavaju uslove za ovu funkciju, te da će se javni oglas ponoviti, ovakvo postupanje tuženog nije osnov za naknadu štete na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima zbog izmakle koristi, jer je prijem u radni odnos kod tuženog detaljno regulisan Zakonom o radnim odnosima u državnim organima, na čiju primenu upućuje član 189. Zakona o državnim službenicima. U konkretnom slučaju, radni odnos u državnom organu, pa samim tim i izbor na funkciju načelnika ili zamenika načelnika u Gradskoj upravi za ... kod tuženog, sastoji se iz više etapa. Prva etapa jeste objavljivanje javnog oglasa, što je u skladu sa članom 9. Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Potom odluku o izboru između prijavljenih kandidata donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom u roku od 15 dana od dana isteka roka za oglašavanje, kako je to propisano članom 10. stav 1. istog Zakona. Međutim, odluku iz člana 10. stav 3. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, (rešenje o prijemu u radni odnos) donosi funkcioner koji rukovodi državnim organom posle donošenja konačne odluke o izboru, a u konkretnom slučaju konačne odluke nema, jer su poništene u sudskom postupku. Osim toga, prijem u radni odnos u državnom organu regulisan je članom 8. Zakona o radnim odnosima u državnim organima i to sledećim redosledom: na osnovu akta o izboru odnosno postavljenju na funckiju i konačne odluke funkcionera koji rukovodi državnim organom o izboru između prijavljenih kandidata (član 8. stav 1. tačka 1. i 2. Zakona o radnim odnosima u državnim organima).

Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilac očekivanjem da će biti izabran i postavljen na funkciju načelnika ili zamenika načelnika u Gradskoj upravi za ... kod tuženog, zasnovao svoj zahtev za naknadu štete zbog izmakle koristi u visini plate koju bi ostvarivao na tom radnom mestu. U postupku izbora kandidata rukovodilac državnog organa ima diskreciono pravo da odluči koji će od kandidata koji ispunjavaju uslove iz objavljenog oglasa da bude primljen u radni odnos. Ovlašćenja kandidata koja su se prijavila na oglas su u domenu podnošenja prigovora na odluke o izboru. Posledica podnošenja prigovora je sudska kontrola zakonitosti odluka donetih po javnom oglasu, ali u tom postupku sud ne odlučuje u punoj jurisdikciji i ne određuje koji će kadidat zasnovati radni odnos. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da izbor kandidata ne zavisi isključivo od formalnih razloga koji su navedeni u javnom oglasu, već i od sposobnosti, radnih rezultata i drugih elemenata od uticaja na izbor za oglašeno radno mesto, što znači da je diskreciono pravo nadležnog organa da odluči ko će od izabranih kandidata da bude primljen u radni odnos. Zato na strani tužioca ne postoji izvesnost izmakle koristi, već tužiočevo subjektivno očekivanje da je morao da bude izabran na funkciju načelnika ili zamenika načelnika Gradske uprave za ... kod tuženog, što nije osnov za naknadu štete.

Stoga su neosnovani revizijski navodi da je pobijanom presudom pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić