Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 171/20 od 21.05.2020. godine, usvojena je žalba tužioca-protivtuženog i preinačena prvostepena presuda u pobijanom delu tako što je odbijen protivtužbeni zahtev kojim je traženo supružničko izdržavanje u celosti.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena-protivtužilja je izjavila reviziju iz svih zakonom propisanih revizijskih razloga.

Tužilac-protivtuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija tužene-protivtužilje delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i tužena su zasnovlai vanbračnu zajednicu 1996. godine, a brak zaključile ...2008. godine i nemaju zajedničke dece. Oboje iz prvog braka imaju po dvoje punoletne dece. Bračni odnosi su ozbiljno i trajno poremećeni od januara 2019. godine, ali su stranke ostale da žive odvojeno u istoj kući koja je u vlasništvu ćerke tužioca-protivtuženog na kojoj tužena- protivtužilja ima pravo doživotnog plodouživanja. Tužilac je rođen 1947. godine, završio je osnovnu školu, prima invalidsku penziju u mesečnom iznosu od 30.000,00 dinara i nema drugih redovnih primanja osim što prodaje povrće na pijaci svakog utorka i subote, kao i od kuće i tako zarađuje između 8.000,00 i 12.000,00 dinara mesečno. Za kuću u kojoj parnične stranke žive odvojeno tužilac-protivtuženi u celosti plaća režijske troškove u mesečnom iznosu od 6.000,00 do 7.000,00 dinara, a to je činio i ranije dok su živeli zajedno. Penzionisan je sa 38 godina radnog staža i zbog narušenog zdravlja redovno odlazi na lekarske i specijalističke preglede svaka četiri meseca, jednom godišnje kod pulmologa, koji pregled košta 3.000,00 dinara. Mesečni izdaci za više vrsta lekova iznose 5.000,00 do 6.000,00 dinara. Ne poseduje nepokretnu imovinu na svoje ime. Tužena-protivtužilja je rođena 1953. godine i završila je osnovnu školu. Korisnik je invalidske penzije u mesečnom iznosu od 16.000,00 dinara i drugih redovnih mesečnih primanja nema. Suvlasnik je ½ dela kuće u ..., a na drugoj polovini je suvlasnik njen sin koji je koristi u celosti. Deca joj pomažu prema svojim mogućnostima. Tužena ima zdravstvenih tegoba nakon operacije, primala je zračenje, hemoterapiju i druge terapije, a za lekove mesečno potroši 5.000,00 dinara do 7.000,00 dinara. Dok je bila zdrava, sa tužiocem je prodavala robu na pijaci, pomagala u kuvanju veće količine rakije i pravila je zimnicu namenjenu za prodaju na pijaci.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je protivtužbeni zahtev osnovan i da su ispunjeni uslovi iz odredbi člana 151. stav 1. i 3, člana 162. stav 1. i člana 166. stav 1. Porodičnog zakona za obavezivanje tužioca da na ime supružničkog izdržavanja tuženoj mesečno plaća iznos od 10.000,00 dinara.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i odbio protivtužbeni zahtev, zaključujući da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, jer u konkretnoj situaciji, imajući u vidu sve okolnosti slučaja, nisu ispunjeni uslovi iz navedenih zakonskih odredbi za određivanje supružničkog izdržavanja i da bi prihvatanje zahteva tužene- protivtužilje za tužioca-protivtuženog predstavljalo očiglednu nepravdu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovani su navodi revizije da je pobijana presuda delimično doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje prestavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Odredbama člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Odredbom člana 163. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se, izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi. Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pošto životno doba i zdravstveno stanje sprečavaju tuženu-protivtužilju da radom u potpunosti ostvaruje prihode za sopstveno izdržavanje, po nalaženju ovog suda postoje naročito opravdani razlozi da tužilac doprinosi izdržavanju tužene zbog čega smatra da su ispunjeni zakonski uslovi iz napred citiranih odredbi materijalnog prava Porodičnog zakona. Istovremeno i tužiočeve godine i zdravstveno stanje ukazuju na to da su povećane i potrebe za njegovo izdržavanje. Kod takvog stanja stvari, usled svih navedenih konkretnih okolnosti revizija je delimično usvojena pa je drugostepena presuda preinačena tako što je delimično usvojen protivtužbeni zahtev i tužiočeva obaveza da doprinosi izdržavanju tužene određene u mesečnom iznosu od 5.000,00 dinara počev od dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi.

Imajući u vidu da je u toku postupka utvrđeno da tužena ima 67 godina, da nema nikakve kvalifikacije niti radno iskustvo da bi na neki način mogla da nađe zaposlenje, da je veći deo svog radnog veka obavljala samo poslove u domaćinstvu, da je nerealno očekivati da će u njenoj životnoj dobi i sa ozbiljnim zdravstvenim tegobama pre svega onkološkim, uspeti da se radno angažuje, ali i da je suvlasnik ½ dela kuće u ... od koje ne ostvaruje prihode jer celu kuću koristi njen sin, kao i činjenicu da je materijalno stanje tužioca, ne preterano, ali znatno bolje od materijalnog položaja tužene-protivtužilje, to su po oceni ovog suda u konkretnom slučaju ispunjeni kumulativno postavljeni uslovi iz člana 151. stav 1. Porodičnog zakona za utvrđenje obaveze tužioca da doprinosi izdržavanju tužene sa iznosom koji s obzirom na njegova primanja i primanja koja ostvaruje dodatnim radom neće ugroziti njegovu egzistenciju, odnosno ne bi predstavljalo očiglednu nepravdu za njega.

Odluka o troškovima postupka doneta je pravilnom primenom materijalnog prava.

S obzirom na izneto, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić