Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Ibrahim Tankosić, advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., GG iz ..., DD iz ..., ĐĐ iz ..., EE iz ..., ŽŽ iz ... i ZZ iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Murat Bačevac, advokat iz ..., radi utvrđenja obima zaostavštine, prava svojine i namirenja po osnovu poklona, po tužbi i radi utvrđenja nepostojanja prava na nasleđe i utvrđenja prava svojine po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženih izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4737/17 od 15.08.2018. godine, u sednici održanoj 05.03.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženih izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4737/17 od 15.08.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru, Sudske jedinice u Tutinu P 85/17 od 24.10.2017. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno je da su tuženi delimično namireni u svojim naslednim delovima iz zaostavštine pok. II iz ..., i to VV u delu od 12,50% dodelom označenih parcela, a DD, ĐĐ, EE, ŽŽ i ZZ u delu od 12,64% dodelom označenih parcela njihovom pravnom prethodniku ocu pok. JJ, za života ostavioca. U drugom stavu izreke, utvrđeno je da su tužilje, po osnovu poklona i održaja, suvlasnice sa po 1/2 dela označene parcele, a tuženi obavezani da im ovo pravo priznaju i trpe odgovarajući upis u javne knjige. U trećem stavu izreke, utvrđeno je da su tužilje delimično namirene u svojim naslednim delovima iz zaostavštine pok. II, dodelom označenih parcela njihovom pravnom prethodniku ocu pok. KK, za života ostavioca. U četvrtom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se utvrdi da su tužilje namirene u svojim naslednim delovima iz zaostavštine pok. II preko utvrđenog procenta iz trećeg stava izreke ove presude, a do potpunog namirenja. U petom stavu izreke, utvrđeno je da tuženi po osnovu nasledstva iza svoga oca i dede imaju pravo suvlasništva od po 1/3 dela na opisanim nepokretnostima, a tužilje su obavezane da tuženima ovo pravo priznaju i dozvole im odgovarajući upis u javne knjige. U šestom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim su tuženi tražili da se prema tužiljama utvrdipravo svojine u delovima od po 1/3 na opisanoj parceli. U sedmom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4737/17 od 15.08.2018. godine, u prvom stavu izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u delu drugog stava izreke kojim je utvrđeno da su tužilje po osnovu održaja suvlasnice sa po 1/2 dela opisane parcele što su tuženi dužni da priznaju i trpe odgovarajući tužilja upis u javne knjige, kao i u šestom stavu izreke. U drugom stavu izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu drugog stava izreke i odbijen je tužbeni zahtev da se utvrdi da su tužilje po osnovu poklona suvlasnice sa po 1/2 dela opisane parcele kao neosnovan. U trećem stavu izreke, odbačena je žalba tuženih u odnosu na peti stav izreke prvostepene presude kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi su blagovremeno izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilje su dale odgovor na reviziju.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja obima zaostavštine, prava svojine i namirenja po osnovu poklona podneta je 05.03.2013. godine, a u podnesku od 29.07.2015. godine i u uvodu drugostepene presude označeno je da je vrednost spora 100.000,00 dinara. Protivtužba radi utvrđenja nepostojanja prava na nasleđe i utvrđenje prava svojine podneta je 09.04.2013. godine, a vrednost spora nije označena, pa vrednost predmeta spora iznosi 100.000,00 dinara.

Pošto je očigledno da vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija tuženih nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić