U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Stojković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1177/19 od 18.04.2019. godine, na sednici održanoj 25.09.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1177/19 od 18.04.2019. godine.

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Užicu P br. 4993/18 od 10.01.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužiocu, na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljenih duševnih bolova usled povrede prava ličnosti, koja je utvrđena presudom Višeg suda u Užicu P br. 2684/17 od 15.12.2017. godine, isplati iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 6.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1177/19 od 18.04.2019. godine odbijena je žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku,primenom člana408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pravnosnažna odluka, pravosnažnom presudom Višeg suda u Užicu P br. 2684/17 od 15.12.2017. godine, utvrđno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije 05. broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su obezbeđena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština (Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje), povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta rođenja i prebivališta ratnih vojnih rezervista na teritoriji svih ostalih opština koje nisu navedene u Zaključku Vlade RS od 17.01.2008. godine, a time i tužioca. U ovom postupku tužilac potražuje naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava ličnosti.

Odlučujući o pravu na naknadu nematerijalne štete po ovom osnovu, nižestepeni sudovi su odbili tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da je njegoov zahtev zastareo iz razloga što je od donošenja Zaključka od 17.01.2008. godine, pa do dana podnošenja tužbe, protekao rok od 3 godine propisan članom 376 Zakona o obligacionim odnosima.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužbeni zahtev tužioca nije osnovan.

Prema zaključku Vrhovnog kasacionog suda od 14.11.2017. godine, tužba za utvrđenje postojanja diskriminacije ne zastareva, potraživanje radi naknade štete (materijalne i nematerijalne) zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, a rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO, propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kad je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo, a u svakom slučaju ovo potraživanje zastareva za pet godina od kad je šteta nastala (stav 2.).

Saglasno iznetom, kako potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. ZOO, to je po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilna ocena nižestepenih da je protekao objektivni rok od 5 godina od dana kada je po Zaključku Vlade RS od 17.01.2008. godine ratnim vojnim rezervistima Topličkog okruga priznato pravo na novčanu naknadu u smisli člana 5. Zaključka,te da je tužilac tužbu podneo 01.11.2018. godine, odnosno nakon što je protekao zastarni rok propisan članom 376. stav 2. ZOO.

Neosnovani su navodi revizije kojima se ističe da se početak roka za podnošenje zahteva za otklanjanje posledica diskriminacije ima računati od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena. Naime, nižestepeni sudovi su postojanje diskriminacije izvršene Sporazumom od 11.01.2008. godine i Zaključkom Vlade Republike Srbije od 17.01.2008. godine, nastalim pre stupanja na snagu Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 22/09 - stupio na snagu 07.04.2009. godine), pravilno cenili. Na osnovu člana 21. Ustava Republike Srbije i člana 14. Evropske Konvencije o ljudskim pravima, rokovi zastarelosti se ne mogu računati od dana utvrđenja da je diskriminacija izvršena, već potraživanje radi naknade štete zastareva u rokovima iz člana 376. Zakona o obligacionim odnosima, dok rok zastarelosti zahteva za naknadu štete po osnovu diskriminacije, počinje da teče od momenta donošenja Zaključka Vlade RS od 17.01.2008. godine.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414 stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Kako je revizija tužioca odbijena kao neosnovana, odbijen je i njegov zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić