Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Vujović, advokat iz ..., protiv tuženog Poljoprivrednog preduzeća „BB“ DOO iz ..., čiji je zastupnik Štefanija Pacek, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2541/19 od 23.10.2019. godine, u sednici održanoj 23.12.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

USVAJA SE revizija tuženog, UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2541/19 od 23.10.2019. godine i predmet vraća istom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P 1081/17 od 13.03.2019. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da sud utvrdi da je stekao pravo svojine na nepokretnostima upisanim u LN br. .. KO ... i to parcele br. .. šuma, njiva 4 klase, površine 1 ha 05 a 28 m2 i parcele br. .., njiva 4 klase, površine 54 a 56 m2 po pravnom osnovu održaja, te da se tuženi obaveže da trpi uknjižbu tužioca kao vlasnika ovih parcela u javnoj evidenciji. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 69.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate, a odbijen je zahtev tuženog za isplatu zakonske zatezne kamate na troškove parničnog postupka za period od presuđenja do izvršnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2541/19 od 23.10.2019. godine, stavom prvim izreke, preinačena je navedena prvostepena presuda tako što je usvojen tužbeni zahtev tužioca i utvrđeno da je on stekao pravo svojine na opisanim parcelama po pravnom osnovu održaja što je tuženi trpeti i dozvoliti da se tužilac uknjiži kao njihov vlasnik u javnoj evidenciji. Tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove (prvostepenog) parničnog postupka od 89.400,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka od 56.400,00 dinara.

Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, i da je osnovana zbog pogrešno primenjenog materijalnog prava.

Donošenjem pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je 80-ih godina prošlog veka u postupku grupisanja zemljišta radi njegove bolje iskorišćenosti, sa ovde tužiocem zaključio usmeni ugovor o zameni zemljišta. U ovu zamenu tužilac je uneo svoje parcele br. .. i .. KO ..., koje je stekao nasleđem od svog pok. oca VV, na osnovu rešenja o nasleđivanju Opštinskog suda u Sečnju O br. ../80 od 18.02.1980. godine. Ove katastarske parcele je predao tuženom koji je tada bio društveno preduzeće (sve do 2006. godine) a ovaj mu je u zamenu predao sporne parcele br. .. i br. .. KO ... . Njihov usmeni ugovor o zameni je u celosti izvršen jer je od tada tužilac u nesmetanoj državini ovih parcela, kao i tuženi onih koje je dobio u zameni sa tužiocem. Svako od njih se i dalje u javnoj evidenciji vodi kao vlasnik svojih parcela, kao da zamena nije izvršena, s tim što se parcele tužioca (koje je dao tuženom u zameni) vode na njegovo ime sa udelom od 5/6 idealnih delova i na ime njegovog sina sa 1/6 idealnih delova. Na ovim katastarskim parcelama br. .. i .. KO ... je 19.07.2006. godine upisana hipoteka.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da iako je tužilac preko 30 godina u nesmetanoj državini predmetnih katastarskih parcela, da se nisu stekli uslovi za sticanje prava svojine zato što tužilac nije bio savestan držalac, budući da je morao znati da je u zamenu za date parcele od tuženog dobio predmetne parcele, ali ne u svojinu već samo na korišćenje obzirom da je ovaj kao društveno preduzeće imao samo pravo korišćenja na ovim parcelama. Na to da je zamenom stekao samo pravo korišćenja na predmetnim parcelama, takođe ukazuje i činjenica da je na njegovim parcelama koje je dao tuženom u zamenu i na kojima se i dalje vodi kao vlasnik u javnoj evidenciji, 2006. godine upisana hipoteka.

Drugostepeni sud je zauzeo suprotno pravno stanovište, smatrajući da je tužilac bio u dugogodišnjoj savesnoj državini predmetnih parcela i da je zato stekao pravo svojine na njima po osnovu tzv. vanrednog održaja iz člana 28. stav 4. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, jer je proteklo više od 20 godina, računajući početak vremena potrebnog za održaj 04.07.1996. godine, kao dana stupanja na snagu novela ovog zakona, kojima je brisana zabrana sticanja prava svojine održajem na nepokretnostima koje su bile u društvenoj svojini, pa do dana podnošenja tužbe u ovoj pravnoj stvari 04.09.2017. godine. Ocenio je da je prvostepeni sud izveo pogrešan zaključak o tužiočevoj nesavesnosti samo na osnovu toga što je tuženi u vreme postizanja sporazuma o zameni na predmetnim katastarskim parcelama imao pravo korišćenja (a ne pravo svojine), a s obzirom na to da je tužilac u državinu spornih parcela stupio na osnovu usmenog ugovora o zameni sa tadašnjim sopstvenikom stvari, odnosno nosiocem prava raspolaganja, koji je u celosti izvršen. Tuženi pritom u postupku nije tvrdio da je nakon zamene parcela vršio svoja svojinska ovlašćenja na predmetnim parcelama. To što su ovde parnične stranke nastavile da u javnim evidencijama o nepokretnostima egzistiraju kao vlasnici parcela, na način kao pre zamene, ne utiče na drugačije rešenje ovog spora jer takva evidencija ne odgovara faktičkom stanju više od 30 godina.

Po stanovištu ovoga suda, osnovano se revizijom tuženog dovodi u sumnju pravilnost primenjenog materijalnog prava, u situaciji kada se drugostepeni sud nije uopšte bavio pravnim značajem toga što je na katastarskim parcelama tužioca koje je zamenom ustupio tuženom i na kojima se u evidenciji o nepokretnosti vodi kao vlasnik, upisana hipoteka 19.07.2006. godine. Zato će drugostepeni sud u ponovnom postupku oceniti od kakvog je značaja za ocenu savesnosti tužioca na predmetnim parcelama, postojanje hipoteke na njegovim parcelama koje su ustupljene tuženom u navedenoj zameni. Kako bi to ocenio, drugostepeni sud će ispitati i utvrditi na osnovu čega je zasnovana ova hipoteka i zašto i pod kojim uslovima se tužilac saglasio sa hipotekom upisanom na parcelama .. i .. na kojima se on vodi kao vlasnik u javnim knjigama, da bi potom mogao da oceni da li to predstavlja realizaciju njegovih stvarnih prava, odnosno ograničenje njegovih svojinskih prava na ovim parcelama, a što bi bilo od značaja za ocenu njegove savesnosti.

Kako odluka o troškovima zavisi od ishoda odluke o glavnoj stvari, to je i ona ukinuta.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić