.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 3659/2025
04.06.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Jasmine Simović i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Lakićević, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Kvastek, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11687/24 od 18.07.2024. godine, u sednici održanoj 04.06.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11687/24 od 18.07.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 11687/24 od 18.07.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P 24823/20 od 26.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti isplati iznos od 300.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 405.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana sticanja uslova za izvršenje pa do isplate.
Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 11687/24 od 18.07.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i prvostepena presuda je potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. ZPP.
Na reviziju tužioca tužena je blagovremeno odgovorila.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 10/23). Imajući u vidu vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, te način presuđenja i razloge nižestepenih sudova, u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranje pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Nižestepeni sudovi su o zahtevu tužioca za naknadu nematerijalne štete zbog povrede dostojanstva ličnosti odlučili neposrednom primenom Ustavom zajemčenih prava na dostojanstvo ličnosti (član 23), prava na slobodu izražavanja (član 46) i prava na peticiju (član 56), tumačeći ih saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih prava, u skladu sa odredbom člana 18 stav 3 Ustava Republike Srbije, pri rešavanju pitanja sukoba ovih ljudskih prava, te dajući prednost, s obzirom na sve okolnosti konkretnog slučaja, pravu tužene na slobodu izražavanja i pravu na peticiju, u odnosu na pravo tužioca na dostojanstvo ličnosti, pa nema ni potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, niti potrebe za novim tumačenjem prava. Pored toga, bitne povrede odredaba parničnog postupka ne predstavljaju dozvoljeni revizijski razlog.
Saglasno navedenom, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 06.05.2014. godine. Vrednost predmeta spora je 300.000,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje čija vrednost ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi se o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 154. ZPP, Vrhovni sud je odbio zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju, jer to nisu troškovi potrebni za vođenje ove parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dragana Marinković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
