Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, ali da nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, rešenjem Privrednog suda u Leskovcu R4 St 959/18 od 29.03.2018. godine utvrđeno je da je ovde tužiocu u postupku stečaja koji se vodi pred Privrednim sudom u Leskovcu u predmetu St 9/10 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku i naloženo stečajnom sudiji da u tom predmetu u roku od četiri meseca preduzme sve potrebne radnje i mere i o tome obavesti predsednika suda. Prema obrazloženju tog rešenja, nad stečajnim dužnikom DP „15. maj eksportekst“ Lebane otvoren je stečaj rešenjem St 9/10 od 29.04.2009. godine. Prvo poverilačko ročište je održano 24.06.2009. godine, na kome su ispitane prijave poverilaca i dostavljeni zaključci. Zaključak o prodaji imovine je donet 02.10.2009. godine i stečajni upravnik je preduzeo sve mere i aktivnosti za prodaju imovine stečajnog dužnika, a izvršen je preračun zakonske zatezne kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda. Prva prodaja određena je za 15.11.2009. godine i proglašena neuspešnom, a na drugoj prodaji održanoj 09.02.2010. godine prodat je deo imovine (imovinska celina dva u Bojniku), treća prodaja je bila neuspešna, a na četvrtoj prodaji održanoj 28.09.2009. godine prodat je još jedan deo imovine. Rešenjem od 22.02.2013. godine određena je delimična deoba unovčene stečajne mase po kome su namireni poverioci drugog isplatnog reda sa 84,21% priznatih potraživanja. Dana 29.12.2016. godine prodata je nepokretna i pokretna imovina koja je bila podobna za prodaju nakon čega je stečajni upravnik pristupio izradi nacrta za glavnu deobu.

Tužilac je izvršio pozajmicu finansijskih sredstava DP „15. maj eksportekst“ Lebane, a pozajmica mu nije vraćena. Presudom Opštinskog suda u Lebanu P 982/05 od 07.01.2006. godine koja je postala pravnosnažna 18.09.2006. godine tuženi u toj parnici DP „15. maj eksportekst“ Lebane je obavezan da ovde tužiocu vrati pozajmicu u naznačenim iznosima. Pozajmica tužiocu nije vraćena do dana otvaranja postupka stečaja. U postupku stečaja tužilac je podneo prijavu potraživanja koja je zavedena pod rednim brojem 27 a po toj prijavi potraživanje u stečaju mu je priznato u ukupnom iznosu od 2.275.603,17 dinara u četvrtom isplatnom redu, a osporeno je za troškove u iznosu od 38.097,35 dinara. Nakon preračunate kamate u skladu sa odlukom Ustavnog suda ukupno utvrđeno potraživanje tužioca iznosi 1.787.849,42 dinara od čega je glavni dug 910.885,00 dinara, obračunata kamata 816.039,42 dinara i troškovi 60.925,00 dinara. Potraživanje tužioca u stečaju nije namireno, a postupak stečaja i dalje traje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je kod utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku tužilac pretrpeo materijalnu štetu zbog potpunog neizvršenja u stečajnom postupku utvrđenog potraživanja koje nije namireno u tom postupku stečaja, čemu tužilac nije doprineo svojim ponašanjem. Neefikasno postupanje nastalo je najpre od strane stečajnog upravnika, a zatim nedelotvornim postupanjem suda, usled čega nije prodata imovina stečajnog dužnika i naplaćeno potraživanje. Sledom toga je tužena objektivno odgovorna za neostvarivanje ovog novčanog potraživanja prema dužniku koje je bilo društveno preduzeće jer je ocenio da postoji uzročno-posledična veza između radnji tužene i štete koju tužilac trpi u postupku koji se vodi pred privrednim sudom u predmetu St 9/10 usled neostvarivanja potraživanja koje mu je utvrđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom, zbog čega je usvojio tužbeni zahtev.

Po oceni drugostepenog suda, da bi zahtev tužioca za naknadu materijalne štete u visini nenamirenog potraživanja tužioca bio osnovan, bilo je nužno da tužilac dokaže da je stečajni dužnik sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate, tužilac mogao da se naplati da je bilo efikasnog i delotvornog postupanja suda u cilju naplate propisane odgovarajućim zakonom. Da bi tužena bila objektivno odgovorna mora postojati uzročno posledična veza između nastale štete i rada organa tužene odnosno tužilac je morao dokazati da je šteta nastala upravo zbog nepravilnog rada organa tužene, što je u konkretnom slučaju izostalo.

Stanovište drugostepenog suda je pravilno.

Članom 58. Ustava Republike Srbije propisano je pravo na mirno uživanje imovine. Članom 1. Protokola 1 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovano je pravo svakom fizičkom i pravnom licu na neometano uživanje svoje imovine i propisano da niko ne može biti lišen svoje imovine osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.

Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku članom 31. propisano je da stranka može da podnese tužbu protiv Republike Srbije za naknadu imovinske štete izazvane povredom prava na suđenje u razumnom roku u roku od jedne godine od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje, a pored odredaba zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi, sud primenjuje i merila za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku (član 4). Odgovornost Republike Srbije za imovinsku štetu izazvanu povredom prava na suđenje u razumnom roku je objektivna.

Prema članu 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima pravno lice odgovara za štetu koju njegov organ prouzrokuje trećem licu u vršenju ili u vezi sa vršenjem svojih funkcija.

Prema zaključku Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda usvojenog na sednici održanoj 27.09.2019. godine, Republika Srbija odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka odnosno u stečaju utvrđenih potraživanja zaposlenih iz radnog odnosa, koja su bez njihove krivice ostala neizvršena i u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, uz uslov da je prethodno utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. U predmetima u kojima se vodi stečajni postupak, zakonska zatezna kamata na potraživanja utvrđena pravnosnažnim presudama protiv dužnika – društvenih preduzeća obračunava se do dana otvaranja stečajnog postupka u skladu sa zakonskim rešenjem iz Zakona o stečaju iz 2009. godine. U pogledu izvršnih dužnika koji ne spadaju u napred navedenu kategoriju, već se radi o fizičkim i pravnim licima koja nisu osnovana na bazi društvenog ili državnog kapitala, nužno je utvrđivati uzročno-posledičnu vezu između povrede prava na suđenje u razumnom roku i nenaplaćenog potraživanja, te utvrđivati da je upravo i isključivi razlog nemogućnosti naplate tih potraživanja neadekvatno postupanje suda. Nužno je dokazati da je dužnik u trenutku pokretanja postupka za naplatu imao dovoljno novčanih sredstava u imovini i da je poštujući redosled isplate mogao da se naplati da je sud efikasno postupao i preduzimao delotvorne radnje u cilju naplate propisane odgovarajućim Zakonom o izvršenju.

Imajući u vidu da se u ovom slučaju ne radi o potraživanju iz radnog odnosa već o komercijalnom potraživanju, odnosno o vraćanju pozajmice koju je tužilac učinio DP „15. maj eksportekst“ Lebane, te da tužilac nije predlagao niti dostavio dokaze iz kojih bi se moglo utvrditi da li je on pre pokretanja stečaja nad stečajnim dužnikom DP „15. maj eksportekst“ Lebane pokušavao prinudnu naplatu svog potraživanja (tužilac je izvršni naslov posedovao 18.09.2006. godine a stečajni postupak je pokrenut 29.04.2009. godine), pravilan je stav drugostepenog suda da samo utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku ne dovodi do ostvarivanja prava na naknadu materijalne štete u situaciji kada nije reč o potraživanju iz radnog odnosa koja su bez krivice poverilaca ostala neizmirena u postupku stečaja vođenom nad stečajnim dužnikom sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić