.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 366/2025
22.01.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, dr Ilije Zindovića, Marije Terzić, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milan D.Terzić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Svetlana Krilović, advokat iz ..., radi iseljenja, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4081/23 od 06.06.2024. godine, u sednici održanoj 22.01.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4081/23 od 06.06.2024. godine.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 4081/23 od 06.06.2024. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 60144/20 od 16.01.2022. godine, stavom I izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je tuženi obavezan da se zajedno sa svim licima i stvarima iseli iz stana br. .., površine 71,00 m2, koji se nalazi na sedmom spratu stambene zgrade u Ul. ... br. .. u Beogradu, upisanog u LN br. .. KO ... i da predmetni stan, ispražnjen od lica i stvari, preda u posed tužiocu. Stavom II izreke, tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 113.300,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 4081/23 od 06.06.2024. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P 60144/20 od 16.11.2022. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilac je dostavio odgovor na reviziju tuženog, zahtevajući naknadu troškova za sastav tog odgovora.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse kao ni novo tumačenje prava, pa nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tuženog propisani odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je iseljenje tuženog iz stana u vlasništvu tužioca koji on koristi bez pravnog osnova. Pobijana odluka kojom je tužbeni zahtev tužioca usvojen doneta je primenom odredbe člana 37. Zakona o osnovama svojinsko- pravnih odnosa, a o primeni te odredbe zakona ne postoji neujednačena sudska praksa. Revident u reviziji, pozivajući se na pogrešnu primenu materijalnog prava, u stvari ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije razlog za izjavljivanje posebne revizije na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona parničnom postupku i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužbu radi činidbe (iseljenja), tužilac je podneo 19.07.2013. godine a vrednost predmeta spora je 10.000,00 dinara.
Imajući u vidu da je ovo imovinsko-pravni spor u kom se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje i da vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Troškovi angažovanja punomoćnika, advokata, sa sastav odgovora na reviziju tužiocu nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Na osnovu odredbe člana 165.stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
