.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3673/2020
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Goran Brdar, advokat iz ..., protiv tužene VV iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Popović, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1135/20 od 28.05.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1135/20 od 28.05.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 1135/20 od 28.05.2020. godine.
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev tužilja za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 1135/20 od 28.05.2020. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Majdanpeku P 46/2018 od 28.01.2020. godine kojom je utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tužene kao davaoca izdržavanja i sada pok. GG, sestre tužilja, kao primaoca izdržavanja, potvrđen pred Osnovnim sudom u Majdanpeku OPU 307/17 od 28.09.2017. godine i obavezan tužena da tužiljama naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 392.937,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilje su podnele odgovor na reviziju.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP).
Pravnosnažnom presudom, primenom materijalnog prava iz člana 196. stav 1. Zakona o nasleđivanju i čl. 56. stav 1. i 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, citiranih u obrazloženju nižestepenih presuda, utvrđeno je da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između tužene, kao davaoca izdržavanja i sada pok. GG, sestre tužilja, kao primaoca izdržavanja. Tužena, koja se kao gerontodomaćica starala o primaocu izdržavanja, za zaključenje spornog ugovora o doživotnom izdržavanju nije prethodno dobila saglasnost nadležnog organa starateljstva, a pored navedenog iz nalaza i mišljenja Zavoda za sudsku medicinu je utvrđeno da primalac izdržavanja, usled Alchajmerove demencije od koje je bolovala, u vreme sačinjavanja spornog ugovora nije bila sposobna da adekvatno rasuđuje i odlučuje, odnosno nije imala poslovnu sposobnost.
U takvom slučaju, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su nižestepeni sudovi prema činjenicama utvrđenim u ovoj pravnoj stvari odluku o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovali na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava Zakona o obligacionim odnosima koja je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Radi se o parnici radi utvrđivanja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju usled poslovne nesposobnosti primaoca izdržavanja, u kojoj odluka o osnovanosti tužbenog zahteva i primena materijalnog prava, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja svakog konkretnog slučaja. S toga su bez značaja navodi revizije i pravnosnažna presuda dostavljena uz reviziju da sporni ugovor nije zaključen na bazi odnosa koji su ugovorne strane uspostavile kao gerontodomaćica i pacijent, već na bazi dugogodišnjeg prijateljstva nezavisno od profesije tužene, te da nema mesta primeni člana 196. Zakona o nasleđivanju.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5., u vezi člana 403. stav 3. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 12.02.2018. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 1.200.000,00 dinara. Na dan podnošenja tužbe, 1 evro je, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije, iznosio 118,5791 dinara, pa vrednost predmeta spora predstavlja dinarsku protivvrednost 10.119,83 evra.
Prvostepena presuda doneta je 28.01.2020. godine. Drugostepena presuda doneta je 28.05.2020. godine.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Tužiljama ne pripada pravo na naknadu troškova revizijskog postupka, jer sastav odgovora na reviziju nije bila nužna radnja za odlučivanje u revizijskom postupku, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
