Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20) i utvrdio da je revizija tuženog dozvoljena na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. istog zakona i da je osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i tuženi su bili u poslovnim odnosima, kao vlasnici preduzeća koja su međusobno sarađivala trgujući u periodu od 2011. do 2014. godine, pa je tužilac dao tuženom zajam u iznosu od 30.000 dolara. O tome je sačinjeno pismeno, sa datumom 19.08.2013. godine, nekoliko dana nakon predaje novca u tužiočevoj kancelariji i čijem sačinjavanju je prisustvovala svedok VV. Dug koji je predmet ove parnice nije nastao kao rezultat poslovanja pravnih subjekata čiji su vlasnici tužilac i tuženi, već zajmoprimac tuženi, kao fizičko lice nije vratio tužiocu, kao zajmodavcu pozajmljeni novac u iznosu od 30.000 dolara.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev primenom člana 395. Zakona o obligacionim odnosima, nalazeći da postoji dug tuženog, kao fizičkog lica prema tužiocu u iznosu od 30.000 dolara ali je tužilac konvertovanjem deviznog iznosa u dinarski iznos i postavljanjem tužbenog zahteva u dinarskom iznosu sa kamatom, postupio protivno navedenoj odredbi jer mu je za konverziju bila potrebna saglasnost tuženog.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev na način opisan u izreci, nalazeći da iako je tužilac svoj zahtev postavio u dinarima, tuženi je u obavezi da tužiocu isplati iznos od 30.000 dolara u dinarskoj protivvrednosti sa domicilnom kamatom od dana podnošenja tužbe, budući da se na taj način postiže svrha namirenja i ispunjenja ugovorene obaveze, a da ujedno nisu prekoračene granice istaknutog tužbenog zahteva.

Prema članu 557. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Ako novčana obaveza glasi na plaćanje u nekoj stranoj valuti ili zlatu, njeno ispunjenje se može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze (član 395. ZOO).

U konkretnom slučaju predmet ugovora o zajmu je novčani iznos od 30.000 dolara (USD), pa se prema navedenoj odredbi člana 395. ZOO, vraćanje zajma može zahtevati u domaćem novcu prema kursu koji važi u trenutku ispunjenja obaveze. Tužilac je izvršio konverziju deviznog potraživanja u dinarski iznos podnošenjem tužbe (24.03.2017. godine), opredeljujući dinarski iznos sa zakonskom zateznom kamatom, što je protivno propisanim pravilima o konverziji deviznog potraživanja. Međutim, nepravilna formulacija tužbenog zahteva na opisani način ne podrazumeva posledično odbijanje tužbenog zahteva, kod utvrđene činjenice o postojanju zajma koji tuženi nije vratio. Tužbeni zahtev postavljen u dinarima u sebi sadrži zahtev za plaćanje dinarske protivvrednosti određenog broja novčanih jedinica u stranoj valuti po kursu važećem u momentu ispunjenja sa kamatom prema valuti glavnog potraživanja od datuma dospelosti, obračunatom na isti način i po istom kursu kao i glavni dug i sud je ovlašćen da dug dosudi u zakonskim okvirima. Tužbeni zahtev je postavljen u iznosu od 3.440.652,00 dinara, pa je drugostepeni sud dosuđujući dinarsku protivvrednost određenog broja novčanih jedinica u stranoj valuti (30.000 dolara) propustio da utvrdi bitne činjenice o presuđenju u okviru tužbenog zahteva, i pravilnoj primeni navedene materijalno-pravne odredbe (član 395. ZOO). Naime, izostalo je utvrđenje bitne činjenice, kom iznosu novčanih jedinica u stranoj valuti (USD) odgovara traženi dinarski iznos (3.440.652,00 dinara), prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe (24.03.2017. godine) kada je izvršena konverzija, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud ukinuo pobijanu odluku i predmet vratio drugostepenom sudu na ponovno suđenje. Odluka o troškovima postupka je ukinuta jer zavisi od konačnog ishoda ovog spora.

Drugostepni sud će u ponovnom postupku otkloniti ukazani nedostatak i utvrditi navedenu bitnu činjenicu kako bi bio u mogućnosti da donese na zakonu zasnovanu odluku.

Na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić