Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz razloga sadržanih u odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o izuzetnoj dozvoljenosti revizije u smislu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/14 i 87/18.), Vrhovni kasacioni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene.

Članom 404. stav 1. ZPP propisano je da revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom presudom odlučeno je da su ništave odredbe ugovora koji je tužilac, kao korisnik kredita zaključio sa tuženom i koje se odnose na jednokratnu naplatu troškova obrade kredita i naplate premije osiguranja i obavezi tužene da tužilji na ime sticanja bez osnova vrati iznose date na ime troškova naknade za obradu kredita i naplate premije osiguranja. Tužena nije dokazala na šta se odnose troškovi naknade za obradu kredita, a nejasna je i pravna priroda naplate premije osiguranja. Kako odluka u sporovima sa ovakvim zahtevima zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj radi odlučivanja o pravnom pitanju od opšteg interesa, sa kojih razloga je odlučeno kao u stavu prvom izreke. Iz navedenih razloga, i nepravnosnažna sudska odluka različite sadržine, koja je uz reviziju dostavljena ne ukazuje na drugačiji pravni stav i drugačiju primenu materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, a stavom 4. istog člana propisano je da se kao sporovi male vrednosti smatraju sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spor koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana. Članom 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U ovoj pravnoj stvari tužba radi utvrđenja ništavosti i sticanja bez osnova je podneta 28.03.2018. godine, kao vrednost predmeta spora u ovoj parnici označen je iznos od 91.760,82 dinara. Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti u kojem vrednost pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužene nije dozvoljena primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić