.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3678/2019
17.12.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić, Jelice Bojanić Kerkez, Marine Milanović i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilja AA i BB obe iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Ćalović advokat iz ..., protiv tuženih VV iz ..., „Eurobank“ AD Beograd, čiji je punomoćnik Svetlana Anđelković Milošević advokat iz ... i „Imo property invetstments“ AD Beograd, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene „Eurobank“ AD izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4416/18 od 19.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 17.12.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužene „Eurobank“ AD izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4416/18 od 19.10.2018. godine.
UKIDAJU SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4416/18 od 19.10.2018. godine u delu stava prvog izreke kojim je potvrđena presuda Višeg suda u Čačku P. 1268/17 od 16.04.2018. godine u prvom stavu izreke i presuda Osnovnog suda u Čačku P 1268/17 od 16.04.2018. godine u prvom stavu izreke i u tom delu predmet VRAĆA prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku P 1268/17 od 16.04.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilja i utvrđeno da je u celosti ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kupoprodaji Ov ../2010 od 26.11.2010. godine overen od strane Osnovnog suda u Čačku, zaključen između tužene „Eurobank FG“ AD Beograd i tuženog „Imo property invetstments“ AD Beograd, po kojem je tužena banka prenela pravo svojine trećetuženom na dvosobnom stanu površine 56 m2, zgrada broj .., stan broj .. u prizemlju, ulaz broj .., izgrađena na parceli .. KO ... u ulici ... broj .. u ..., po listu nepokretnosti .. KO ..., što je trećetuženi dužan priznati. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužilje tražile da se u odnosu na trećetuženog utvrdi da imaju pravo susvojine na po ¼ idealna dela stana u Čačku, ulica ... broj .. površine 56 m2 i da dopusti da se tužilje uknjiže u Republičkom geodetskom zavodu - Službi za katastar nepokretnosti Čačak kao suvlasnice navedenog stana u delovima od po ¼, a što predstavlja ½ idealnog dela zaostavštine, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da solidarno na ime troškova postupka plate tužiljama iznos od 636.895,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude. Stavom četvrtim izreke, obavezane su tužilje da solidarno trećetuženom na ime troškova postupka plate iznos od 1.970,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4416/18 od 19.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilja, tužene „Eurobank“ AD Beograd i tuženog „Imo property invetstments“ AD Beograd i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P 1268/17 od 16.04.2018. godine u prvom, drugom i četvrtom stavu izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena „Eurobank“ AD je, na osnovu člana 404. ZPP, blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u ovom sporu postoje razlozi za odlučivanje o izjavljenoj posebnoj reviziji radi razmatranja pravnog pitanja o značaju savesnosti tuženih prilikom zaključenja osporenog ugovora o kupoprodaji.
Iz tog razloga, na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene banke osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u katastru nepokretnosti - list nepokretnosti .. KO ..., upisana je hipoteka u korist tužene banke na dvosobnom stanu površine 56 m2 u ulici ... broj .. u ..., radi obezbeđenja novčanog potraživanja banke iz ugovora o kreditu od 26.03.2008. godine zaključenog sa privrednim društvom „AMG“ iz Čačka. Upis hipoteke izvršen je na osnovu založne izjave vlasnika stana, tuženog VV, na kojoj je njegov potpis overen od strane Opštinskog suda u Čačku 27.03.2008. godine, pod Ov. ../2008. Tužena banka je 05.01.2010. godine uputila tuženom VV prvu opomenu kojom je pokrenula postupak vansudskog namirenja svog potraživanja, a 10.06.2010. godine i opomenu o prodaji nepokretnosti. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda - Služba za katastar nepokretnosti Čačak br. ../2010 od 28.07.2010. godine dozvoljena je zabeležba hipotekarne prodaje označenog stana i ovlašćen hipotekarni poverilac - tužena banka da može u svoje ime prodati nepokretnost kad to rešenje postane prvnosnažno, ali ne pre isteka roka od 30 dana od dana njegovog izdavanja. Donosilac tog rešenja je isto oglasio pravnosnažnim sa datumom 17.08.2010. godine. Tuženi su zaključili ugovor o kupoprodaji predmetnog stana Ov. ../2010 od 26.11.2010. godine. Prethodno je tuženom VV dostavljeno obaveštenje od 11.11.2010. godine o prodaji hipotekovane nepokretnosti neposrednom pogodbom, a po zaključenju označenog kupoprodajnog ugovora tužena banka je 02.12.2010. godine uputila tuženom VV i obaveštenje o izvršenoj prodaji, kao i o raspodeli sredstava. Pravnosnažnom presudom na osnovu priznanja Osnovnog suda u Čačku P 3224/11 od 04.07.2012. godine utvrđeno je da zaostavštinu pokojne GG - majke tužilja, čini pravo susvojine sa udelom od ½ idealna dela označenog stana. Tužilje su pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Čačku O. 60/13 od 12.02.2013. godine oglašene za naslednice zaostavštine pokojne GG. Rešenjem Republičkog geodetskog zavoda br. ../2016 od 07.06.2016. godine odbijena je žalba tuženog VV izjavljena protiv rešenja Službe za katastar nepokretnosti Čačak br. ../2010 od 28.07.2010. godine.
Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je osporeni kupoprodajni ugovor ništav pravni posao u smislu člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, jer je zaključen protivno članu 36. stav 1. Zakona o hipoteci. Po stanovištu sudova, u vreme kada su tužena banka i tuženo privredno društvo zaključili ugovor o kupoprodaji spornog stana nije bilo pravnosnažno rešenje Službe za katastar nepokretnosti Čačak od 28.07.2010. godine o zabeležbi hipotekarne prodaje - isto je postalo pravnosnažno 07.06.2016. godine, kada je drugostepeni organ odbio žalbu tuženog VV, a potvrda pravnosnažnosti od 17.08.2010. godine data je greškom zaposlenog u Službi za katastar nepokretnosti Čačak. Okolnost da je rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje naknadno, pre zaključenja glavne rasprave, postalo pravnosnažno, po mišljenju drugostepenog suda ne vodi konvalidaciji kupoprodajnog ugovora u skladu sa članom 107. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, jer se zabrana prodaje hipotekovane nepokrentosti pre pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje ne može smatrati zabranom manjeg značaja.
Prvostepeni sud je, postupajući po uputstvima iz drugostepenog rešenja Gž 665/17 od 23.10.2017. godine, rešavao i o punovažnosti založne izjave tuženog VV kao o prethodnom pitanju (član 12. ZPP), i zaključio da je tužena banka savesni sticalac hipoteke na spornom stanu zato što se pouzdala u stanje u katastru nepokretnosti po kojem je tuženi - davalac založne izjave, bio upisan kao vlasnik založene nepokretnosti i nije znala, niti mogla znati, da ista predstavlja zajedničku imovinu tuženog VV i njegove supruge GG, preminule tokom 1992. godine.
Međutim, nižestepeni sudovi nisu, prilikom presuđenja, vodili računa o savesnosti tuženih - ugovarača iz osporenog kupoprodajnog ugovora, niti cenili značaj te činjenice za odluku u ovom sporu.
Savesnost i poštenje su kao osnovna načela obligacionog prava predviđena članom 12. Zakona o obligacionim odnosima. Prema toj odredbi, stranke su u zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa dužne da se pridržavaju načela savesnosti i poštenja. Savesnost, najšire shvaćena, znači da određeno lice nije imalo nikakvu nameru da učini nešto nepošteno ili protivpravno, niti je znalo ili prema okolnostima moglo ili moralo znati za postojanje protivpravnosti.
U konkretnom slučaju, tužena banka - hipotekarni poverilac je izvršila zabeležbu hipotekarne prodaje u skladu sa članom 31. Zakona o hipoteci, rešenjem Službe za katastar nepokretnosti Čačak od 28.07.2010. godine. To rešenje njegov donosilac oglašava pravnosnažnim 17.08.2010. godine. Osporeni ugovor o kupoprodaji zaključen je 26.11.2010. godine, nakon oglašavanja pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje i po isteku roka od 30 dana od dana njegovog donošenja. Tuženi VV - hipotekarni dužnik je pre zaključenja kupoprodajnog ugovora bio pismeno obavešten (obaveštenje tužene banke od 11.11.2010. godine) da je rešenje o zabeležbi hipotekarne prodaje postalo pravnosnažno 17.08.2010. godine i da će tužena banka - hipotekarni poverilac založenu nepokretnost prodati neposrednom pogodbom po navedenoj ceni. Po prijemu ovog obaveštenja tuženi VV ne preduzima ništa da spreči hipotekarnu prodaju - ne obaveštava tuženu banku da je protiv rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje izjavio žalbu, ne urgira odlučivanje o žalbi niti podnosi tužbu zbog „ćutanja administracije“ jer o žalbi nije odlučeno u zakonskom roku, niti traži ukidanje potvrde pravnosnažnosti (takav zahtev tuženi podnosi tek 16.11.2012. godine).
Sledstveno izloženom, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužene banke ukazuje da nižestepeni sudovi nisu imali u vidu sve okolnosti slučaja i da nisu sa aspekta načela savesnosti i poštenja cenili postupanje hipotekarnog poverioca i hipotekarnog dužnika prilikom realizacije hipoteke, već su sve štetne posledice pogrešno date potvrde pravnosnažnosti rešenja o zabeležbi hipotekarne prodaje „prevalili“ na tužene ugovarače tako što su utvrdili ništavost kupoprodajnog ugovora koji su oni zaključili.
Iz tih razloga, pobijane presude su morale biti ukinute i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, radi razjašnjenja svih činjenica bitnih za ocenu savesnosti i poštenja poverioca i dužnika iz njihovog odnosa nastalog založnom izjavom koja po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci (član 14. stav 3. Zakona o hipoteci).
S`toga je, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
