.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3680/2019
03.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Božidara Vujičića, dr Ilije Zindovića, Biserke Živanović i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Enisa Gicić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2325/19 od 31.05.2019. godine, u sednici održanoj 03.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2325/19 od 31.05.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2325/19 od 31.05.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom na osnovu priznanja Višeg suda u Novom Pazaru P 823/18 od 05.04.2019. godine, stavom prvim izreke utvrđeno je da je Zaključkom Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine, kojim su dozvoljena sredstva radi isplate novčane pomoći ratnim vojnim rezervistima sa prebivalištem na teritoriji sedam nerazvijenih opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Žitorađa, Doljevac i Prokuplje, povređeno načelo jednakih prava i obaveza, čime je izvršena diskriminacija na osnovu mesta prebivališta tužioca, kao rezerviste sa prebivalištem u ..., a koji nije naveden u Zaključku Vlade Republike Srbije broj 401-161/2008 od 17.01.2008. godine. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka od 7.900,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti do isplate.
Rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 2325/19 od 31.05.2019. godine, žalba tužene je odbijena kao neosnovana i potvrđeno rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Višeg suda u Novom Pazaru P 823/18 od 05.04.2019. godine.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11 ... 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Revizijom se pobija odluka o troškovima postupka, o čemu su nižestepeni sudovi odlučili uz primenu odredaba zakona koji regulišu pravo stranke na naknadu troškova i njihovu visinu. Naime, primenom člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, prilikom odlučivanja koje će troškove dosuditi stranci, sud će uzeti u obzir samo one troškove koji su bili potrebni radi vođenja postupka, a o tome koji su troškovi bili potrebni, kao i o iznosu troškova, odlučuje ceneći sve okolnosti. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je odluka u ovom delu doneta u skladu sa sudskom praksom, izraženom kroz odluke sudova, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 413. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Revizijom tužene pobija se rešenje o troškovima postupka. Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen. Primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 3. ZPP.
Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.
Imajući ovo u vidu, kao i da je u konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv drugostepenog rešenja kojim je odbijena žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca koje ne čini njegov glavni zahtev, to je i revizija tužene nedozvoljena.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
