.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3685/2020
18.08.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Božidara Vujičića, Vesne Subić i Dobrile Strajina, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Ristić, advokat iz ..., protiv tužene BB iz ..., čiji je punomoćnik Darko Milić, advokat iz ..., radi isplate, i po protivtužbi radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 185/2020 od 22.01.2020. godine, u sednici od 18.08.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 185/2020 od 22.01.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P 5168/2017 od 02.10.2019. godine, stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena je obavezana da joj na ime duga za neisplaćenu zakupninu lokala, po Sporazumu o priznanju duga od 07.03.2012. godine, isplati 15.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom od 21.01.2013. godine do isplate i 250.000,00 dinara na ime duga za neplaćene račune za isti lokal, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.01.2013. godine do isplate. U preostalom delu, odbijen je zahtev za isplatu kamate na dosuđene novčane iznose. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se utvrdi ništavost Sporazuma o priznanju duga od 07.03.2012. godine zbog nepostojanja pravne forme. Stavom trećim izreke odbijen je kao neosnovan protivtužbeni zahtev da se poništi Sporazum o priznavanju duga od 07.03.2012. godine zbog postojanja manja volje. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 414.491,00 dinar.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 185/2020 od 22.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava prvog izreke i u stavovima drugom, trećem i četvrtom izreke.
Protiv drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Naime, revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava i razloge za poništaj spornog sporazuma o priznanju duga, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije. Revizijom se takođe ističu bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se posebna revizija ne može podneta, prema članu 404. stav 1. ZPP. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
U tužbi podnetoj sudu 27.01.2013. godine, tužilja je tražila isplatu iznosa od 15.000 evra sa pripadajućom kamatom i 250.000,00 dinara. Protivtužba je podneta 04.03.2013. godine, a vrednost predmeta spora je označena na 1.000,00 dinara.
S obzirom da navedeni novčani iznosi očigledno ne prelaze dinarsku protivvrednost od 40.000 evra kao revizijskog cenzusa iz člana 403. stav 3. ZPP, to revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
