.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 369/2021
29.04.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Vesne Popović, članova veća, u pravnoj stvari predlagača AA iz ..., čiji je punomoćnik Božidar Stanisavljević, advokat iz ..., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Više javno tužilaštvo u Beogradu, radi rehabilitacije, odlučujući o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 16/20 od 06.10.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 29.04.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji predlagača izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 16/20 od 06.10.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija predlagača izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 16/20 od 06.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh 78/19 od 31.01.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je zahtev za rehabilitaciju predlagača i utvrđeno je da je AA bio lišen slobode iz verskih razloga, pa je utvrđeno da su presuda Vojnog suda pri komandi 3. armije K ../99 od 07.05.1999. godine i presuda Vrhovnog vojnog suda pri komandi 3. armije K ../99 od 16.06.1999. godine, ništave od trenutka donošenja istih, kao i sve pravne posledice tih odluka, a rehabilitovano lice AA se smatra neosuđivanim licem. Stavom drugim izreke, obavezan je protivnik predlagača da predlagaču naknadi troškove postupka u iznosu od 250.500,00 dinara.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Reh ž 16/20 od 06.10.2020. godine preinačeno je prvostepeno rešenje tako što je odbijen kao neosnovan zahtev predlagača za sopstvenu rehabilitaciju kojim je traženo da se utvrdi da su ništave presuda Vojnog suda pri komandi 3. armije K ../99 od 07.05.1999. godine i presuda Vrhovnog vojnog suda pri komandi 3. armije K ../99 od 16.06.1999. godine kao i pravne posledice navedenih presuda, s tim da se predlagač smatra neosuđivanim licem. Odbijen je zahtev za naknadu troškova predlagača.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, predlagač je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji predlagača, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020).
Pravnosnažnim rešenjem, odbijen je kao neosnovan zahtev predlagača za sopstvenu rehabilitaciju kojim je traženo da se utvrdi da su ništave citirane presude, u smislu člana 137. Ustava Savezne republike Jugoslavije iz 1992. godine i odredbe člana 269. Zakona o Vojsci Jugoslavije („Službeni list SRJ“ br. 43/94, 28/96, 44/99) koji je važio u vreme kada je nastao prekršaj. U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je zaključio da je predlagaču bilo omogućeno da na adekvatan i zakonom propisan način ostvari prigovor savesti na koji se pozivao, odnosno da vojni rok služi civilno, bez oružja i uniforme u VE „BB“, u trajanju od 24 meseca, pri čemu je po dnevnoj zapovesti, obavljanje radnih zadataka predlagača svedeno na obavljanje povrtarskih poslova u stakleniku, iz čega proizlazi da predlagač nije imao dodira sa oružjem i vojnom opremom. Imajući u vidu da pripadnost verskoj zajednici predlagača, ne opravdava odbijanje služenja vojnog roka u civilnoj službi, a da je predlagačev prigovor savesti usvojen u skladu sa tada važećim prinudno-pravnim propisima i međunarodnim konvencijama, drugostepeni sud je ocenio da je zahtev predlagača za sopstvenu rehabliticaju neosnovan.
Pravilna primena prava u istim ili sličnim predmetnima, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, radi čega nisu ipunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj, u cilju razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.
Takođe, nema uslova za primenu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je mogućnost izjavljivanja revizije protiv pravnosnažnog rešenja u postupku rehabilitacije isključena odredbom člana 18. stav 3. Zakona o rehabilitaciji.
Zahtev za rehabilitaciju u ovoj pravnoj stvari je podnet 13.12.2016. godine. Prvostepeno rešenje doneto je 31.01.2020. godine. Drugostepeno rešenje doneto je 06.10.2020. godine.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
