Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ..., DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Grujić, advokat iz ..., protiv tuženog AD „EE“ ..., koga zastupa zakonski zastupnik direktor ŽŽ, čiji je punomoćnik Marko Ostojić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o revizijama tužilaca i tuženog, izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/19 od 15.05.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 19.02.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/19 od 15.05.2019. godine u stavu drugom izreke, u stavu trećem izreke u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili naknadu štete za 2017. i 2018. godinu i u delu odluke o troškovima postupka iz stavova četvrtog i petog izreke i predmet vraća Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno suđenje u ukinutom delu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 596/2017 od 31.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud obaveže tuženog da na ime naknade štete za period od 2008. godine zaključno sa 2018. godinom isplati svakom tužiocu ponaosob, za svaku godinu, novčane iznose bliže određeno u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog godišnjeg iznosa (01. jula naredne godine) do isplate. Stavom drugim izreke, obavezani su tužioci da na ime troškova parničnog postupka isplate tuženom iznos od 108.651,50 dinara, u roku od 15 dana pred pretnjom izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 422/19 od 15.05.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je presuda Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P 596/2017 od 31.10.2018. godine. Stavom drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da na ime naknade štete isplati svakom tužiocu pojedinačno godišnje zakupnine za period od 2010. godine zaključno sa 2016. godinom sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom na svaki pojedinačan iznos, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca u delu kojim su tražili naknadu štete za 2008., 2009., 2017. i 2018. godinu, sve bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim Republika Srbijaizreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove prvostepenog postupka u iznosu od 604.770,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 229.248,38 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilaca u delu za zakonsku zateznu kamatu na troškove prvostepenog i drugostepenog postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu parnične stranke su blagovremeno izjavile revizije. Tužioci pobijaju presudu u delu kojim je odbijen njihov tužbeni zahtev za naknadu štete za 2017. i 2018. godinu (deo trećeg stava izreke), zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, dok tuženi pobija presudu u usvajajućem delu (drugi stav izreke) i u delu odluke o troškovim postupka (četvrti i peti stav izreke), zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao presudu u pobijanom delu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP) i utvrdio da su revizije osnovane.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su suvlasnici poljoprivrednog zemljišta upisanog u list nepokretnosti broj .. k.o. ..., katastarska parcela broj .. njiva druge klase površine 3 ha 43 a 39 m2, i to AA i BB u po 2/12 idealnih delova, DD i ĐĐ u po 3/12 idealnih delova i VV i GG u po 1/12 idealnih delova predmetne nepokretnosti. Pravni prethodnici tužilaca, a kasnije i tužioci su vodili parnični postupak protiv tuženih AD „EE“ ..., Opštine Bačka Palanka, ZZ i II, radi naknade materijalne štete zbog nekorišćenja poljoprivrednog zemljišta čiji su suvlasnici i predaje poseda predmetne nepokretnosti. Ovaj postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine, kojom su obavezani tuženi AD „EE“ iz ... i Opština Bačka Palanka da određenim tužiocima (JJ i KK) solidarno naknade materijalnu štetu zbog nekorišćenja parcele br. .. u periodu od 1992. do 1998. godine, a za period od 2003. godine do 2009. godine tužiocima AA, BB, LL, DD i ĐĐ, dok su tuženi AD „EE“, ZZ i II obavezani da u roku od 15 dana predaju tužiocima u suposed predmetnu parcelu. U obrazloženju ove presude između ostalog je navedeno da su pravni prethodnici tužilaca LJLJ i MM bili suvlasnici parcele broj .. i da su oni kao zakupodavci 01.03.1984. godine zaključili ugovor o zakupu navedenog zemljišta sa pravnim prethodnikom tuženog DP „EE 1“ iz ... kao zakupcem na period od 11 godina, sa početkom zakupa ekonomske 1983/84. godine i prestankom zakupa ekonomske 1994/95. godine. Dana 15.07.1992. godine zakupodavci su svaki ponaosob zaključili sa DD „EE 1“ iz ... ugovore o raskidu navedenog ugovora o zakupu, gde je u članu 2. predviđeno da zakupac vraća u posed zakupodavcima zakupljenu parcelu nakon skidanja useva 1992. godine. Međutim, nakon isteka zakupa predmetnog zemljišta DD „EE 1“ kao pravni prethodnik DP „EE 1“, a sada tuženi AD „EE“ ... nije vratio u posed zakupljeno zemljište njegovim vlasnicima LJLJ i MM, već je ostao u suposedu predmetne parcele sa ZZ i II, kao pravnim sledbenicima JJ kome je Komisija za povraćaj zemljišta dala u posed predmetnu parcelu. Nakon pravnosnažnosti i izvršnosti presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine, tužioci su po osnovu dosuđene naknade štete isplaćeni, ali nisu tražili od tuženog predaju poseda predmetne nepokretnosti ni u izvršnom postupku, niti neposredno. Angažovali su geometra radi utvrđenja granica parcele, kojom prilikom nisu bili prisutni predstavnici tuženog, ali ni tada nisu tražili predaju poseda parcele za koje su merenjem utvrdili da je njihova. U toku ovog postupka, tužioci su putem svoga punomoćnika uputili dopis tuženom dana 02.10.2017. godine kojim su ga, između ostalog, izvestili da su ovlašćeni da ponude konačno rešenje ovog problema tako što bi bez izvršnog postupka sproveli pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 i vratili predmetno zemljište radi dalje prodaje. Na ovaj dopis tuženi nije odgovorio. Predmetnu parcela broj .. tokom 2017. i 2018. godine obrađivao je KK, koji nikome nije platio naknadu za njeno korišćenje, iako je u vezi korišćenja razgovarao sa tužiocem BB koji mu je na pitanje da li može da obradi zemljište odgovorio da njega to ne interesuje jer zemlja nije njegova. II i ZZ, kao lica koja su zajedno sa tuženim bili obavezani presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 na predaju parcele, ne nalaze se u njenom posedu. Cena zakupnine predmetne parcele na godišnjem nivou iznosu 250 evra po katastarskom jutru, odnosno 1.491,60 evra za celokupnu površinu. U pobijanoj presudi detaljno je utvrđeno koliko iznosi izgubljena zakupnina svakog tužioca pojedinačno spram njihovih suvlasničkih udela za svaku godinu u periodu od 2008. - 2018. godine za koji tužioci potražuju naknadu štete u ovoj parnici.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilaca smatrajući da tužioci nisu dokazali da se tuženi nalazi u posedu i da je nesavestan držalac predmetne nepokretnosti.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak i stanovište prvostepenog suda, pa je otvorio raspravu (jer je prvostepena presuda već jedaput bila ukinuta) i utvrdio napred navedeno činjenično stanje, zaključivši da je tužbeni zahtev tužilaca za naknadu štete osnovan za period od 2010. godine do 2016. godine, a da nije osnovan u delu potraživanja naknade za 2017. i 2018. godinu, kao i za 2008. i 2009. godinu (što tužioci ne osporavaju u reviziji sa navodima da potraživanje za ove dve godine nije ni bilo predmet tužbe). Drugostepeni sud je smatrao da nepostupanje tuženog po presudi kojom je obavezan da kao držalac preda tužiocima posed predmetnog zemljišta predstavlja osnov za isplatu iznosa koji tužioci potražuju zaključno sa 2016.godinom jer takvim ponašanjem povređuje pravo tužilaca kao suvlasnika da predmetnu nepokretnost drže i koriste srazmerno suvlasničkim udelima. Za 2017. i 2018. godinu, drugostepeni sud je odbio tužbeni zahtev smatrajući da je tuženi u tom periodu faktički napustio posed predmetne nepokretnosti.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava nepotpuno utvrdio činjenično stanje.

Drugostepeni sud je u konkretnoj činjenično-pravnoj situaciji pravilno primenio odredbe člana 39. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa o zaštiti prava svoje od nesavesnih držalaca, ali je propustio da primeni relevantne odredbe o naknadi štete, budući da je pravni osnov potraživanja tužilaca i predmet spora u ovoj parnici naknada štete zbog izmakle koristi (u visini izgubljene zakupnine) u situaciji neovlašćenog korišćenja tuđe stvari.

Tužioci su u ovoj pravnoj stvari podneli tužbu 26.08.2014. godine protiv tuženog radi naknade materijalne štete u vidu izgubljene dobiti zbog nekorišćenja nepokretnosti nakon izvršnosti presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1605/13 od 06.03.2014. godine, kojom je, između ostalog, tuženi obavezan da tužiocima preda u posed parcelu br. .. . Kako tuženi nesporno nije postupio po pravnosnažnoj i izvršnoj presudi u paricionom roku, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tuženi nesavestan držalac predmetne nepokretnosti. Međutim, navodima revizije tuženog dovedena je u sumnju savesnost tužilaca koji kao suvlasnici imaju pravo da drže, koriste i raspolažu predmetnom nepokretnošću, ali se postavlja pitanje zašto isti nisu sproveli izvršenje pravnosnažne presude i tako izbegli nastanak buduće štete. Naime, u postupku raspravljanja drugostepeni sud je utvrdio da tužioci po prijemu pravnosnažne presude nikada nisu tražili predaju poseda sporne parcele od tuženog, ni u izvršnom postupku, niti neposredno, a ostvarili su pravo na naknadu štete zbog neovlašćenog korišćenja nepokretnosti iz prethodnog perioda. Čak ni prilikom angažovanja geometra radi premera i utvrđivanja granica parcele nisu tražili predaju poseda. U takvoj situaciji, postavlja se pitanje savesnosti tužilaca i u vezi sa tim postojanje eventualnog doprinosa tužilaca nastanku traženog vida štete, što drugostepeni nije raspravio kao relevantne činjenice jer je propustio da primeni odredbu člana 192. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima kojom je propisano da oštećenik koji je doprineo da šteta nastane ili bude veća nego što bi inače bila, ima pravo samo na srazmerno smanjenu naknadu. Doprinos oštećenog nastanku štete ne mora da se ogleda samo u činjenju, već i u propuštanju da preduzme radnje koje bi sprečile nastanak štete. Pri tome, u delu činjeničnog utvrđenja sud je i kontradikotran, jer prvo utvrđuje da tužioci nisu tražili od tuženog predaju poseda ni u izvršnom postupku, ni neposrednim obraćanjem tuženom vansudski, da bi posle utvrdio da su u toku trajanja ove parnice tužioci poslali dopis tuženom za predaju parcele, za koji tuženi tvrdi da ga nikada nije primio, dok sud utvrđuje suprotno.

Takođe, sa aspekta prava tužilaca na naknadu štete sporan je i period 2017. i 2018. godine, za koji je drugostepeni sud utvrdio da u posedu parcele broj .. nije bio tuženi, već KK. Iskaz ovog saslušanog svedoka sud uopšte nije cenio u pobijanoj presudi, iako je iz njegovog iskaza utvrdio da je u vezi sa korišćenjem i obradom zemlje predmetne parcele svedok razgovarao sa tužiocem BB, što se revizijom tužilaca osporava. U takvoj situaciji, kada je odbijanje tužbenog zahteva za naknadu štete za 2017. i 2018.godinu zasnovano na činjenici da tuženi u tom periodu nije bio u posedu sporne parcele, već drugo lice, drugostepeni sud je trebao na pouzdan i jasan način da raspravi i utvrdi činjenicu kada je, kako i na koji način drugo lice stupilo u posed parcele i da li su svi tužioci imali zasnanja o tome, te da li su se saglasili kao suvlasnici budući da se radi o upravljanju suvlasničkom stvari koje prevazilaze okvire redovnog upravljanja, a za koju je potrebna saglasnost svih suvlasnika, u smislu odredbi člana 15. stav 1. i 3. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa.

Nadalje, osnovano se revizijom tuženog ukazuje da drugostepeni sud nije cenio prigovor zastarelosti potraživanja naknade štete istaknut od strane tuženog tokom postupka, posebno za ekonomsku 2010/2011. godinu, koje po stanovištu drugostepenog suda dospeva u julu naredne godine (kamata na ovo potraživanje je dosuđena počev od 01.07.2011. godine kao dana dopelosti), a što bi u odnosu na datum podnošenja tužbe (26.08.2014. godine) bilo zastarelo potraživanje.

Imajući u vidu sve napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da drugostepeni sud u pobijanoj odluci nije u potpunosti utvrdio sve relevante činjenice potrebne za donošenje pravilne i zakonite odluke o tužbenom zahtevu tužilaca u ovom sporu. Ovo posebno u situaciji kada nije cenjen prigovor zastarelosti potraživanja, niti raspravljen doprinos tužilaca nastanku štete svojom pasivnim držanjem (nečinjenjem), odnosno neizvršavanjem pravnosnažne presude u delu odluke za predaju poseda parcele i preduzimanjem drugih mera za smanjenje eventualne štete. Stoga je potrebno da drugostepeni sud u ponovnom postupku postupi po primedbama i uputstvima iz ovog rešenja, da upotpuni činjenično stanje na pravilan način, te da pravilnom primenom materijalnog prava ponovo odluči o osnovanosti tužbenog zahtev za naknadu štete za period od 2010. godine do 2018. godine.

Kako odluka o parničnim troškovima zavisi od konačnog ishoda spora, ista je takođe morala biti ukinuta, uz obavezu drugostepenog suda da u konačnoj odluci odluči o troškovima celokupnog postupka.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci ovog rešenja.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić