U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u parnici maloletnih tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je zakonski zastupnik otac VV iz ..., protiv tužene GG iz ..., koju zastupa punomoćnik Vanja Macanović, advokat iz ..., radi izmene odluke o zakonskom izdržavanju, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 705/2019 od 16.01.2020. godine, u sednici veća od 16.09.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se UVAŽAVA revizija tužene pa se PREINAČUJU presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 219/2018 od 28.12.2018. godine i presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž2 705/2019 od 16.01.2020. godine, tako što se:

OBAVEZUJE tužena GG iz ... da na ime svog doprinosa zakonskom izdržavanju maloletnih tužilja AA i BB, obe iz ... plaća mesečno po 10.000,00 dinara (svega 20.000,00 dinara) počev od 01.05.2019. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski razlozi i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonskog zastupnika maloletne dece oca VV iz ... i pod pretnjom izvršenja.

Tužbeni zahtev maloletnih tužilja u delu kojim su tražile da se obaveže tužena da na ime doprinosa njihovom zakonskom izdržavanju plaća mesečno po 12.000,00 dinara (svega 24.000,00 dinara) počev od 10.12.2018. do 30.04.2019. godine i po još 2.000,00 dinara (svega 4.000,00 dinara) počev od 01.05.2019. godine pa ubuduće, ODBIJA SE kao neosnovan.

Dosuđenim iznosom zakonskog izdržavanja ovom presudom, menja se iznos zakonskog izdržavanja dosuđen presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 447/17 od 27.06.2017. godine.

Svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 219/2018 od 28.12.2018. godine, stavom 1. izreke, usvojen je tužbeni zahtev maloletnih tužilja, pa je obavezana tužena da na ime svog doprinosa za njihovo izdržavanje plaća mesečno po 12.000,00 dinara za svako dete, ukupno 24.000,00 dinara, počev od 10.12.2018. godine pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi i to svakog 01. do 05. u mesecu za tekući mesec uplatom na tekući račun zakonskog zastupnika, oca VV pod pretnjom prinudnog izvršenja. Stavom 2. izreke, konstatovano je da se tom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 447/17 od 27.06.2018. godine u stavu trećem izreke koji se odnosi na izdržavanje maloletnih tužilja. Stavom 3. izreke je određeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 705/2019 od 16.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 219/2018 od 28.12.2018. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa ukazivanjem na nastupanje novih okolnosti zbog proglašene epidemije uzrokovane virusom COVID-19.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11... 80/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 447/17 od 27.06.2018. godine obavezana je tužena da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilja AA i BB plaća mesečno po 5.000,00 dinara, ukupno 10.000,00 dinara, počev od 27.06.2017. godine pa ubuduće dok za to postoje uslovi. Maloletna deca su rođena u braku između tužene i VV koji je razveden u junu 2017. godine. U vreme razvoda braka, a i danas tužena živi u ... gde se ponovo udala i u novom braku ima maloletno dete zbog čega sada ne radi. Otac maloletne dece ostvaruje mesečna primanja od 43.000,00 dinara, plaća kredit od 21.000,00 dinara sa decom živi u svojoj kući, oko negovanja dece pomaže mu njegova majka, nakon redovnog posla u GSP-u radi popodne fizičke poslove kako bi mogao da izdržava decu, te i na taj način zarađuje do 400 evra mesečno. Utvrđujući potrebe maloletne dece nižestepeni sudovi nalaze da se one sastoje od kupovine hrane, odeće, higijene, lečenja, udžbenika i školskog pribora, s obzirom da su deca školskog uzrasta, tako da im mesečno po svemu tome treba oko 28.500,00 dinara.

Imajući u vidu navedeno nižestepeni sudovi nalaze da su se okolnosti od donošenja prethodne odluke promenile, da su potrebe maloletne dece porasle, te da u njihovom zadovoljavanju tužena može da učestvuje sa po 12.000,00 dinara mesečno, te je na taj iznos i obavezana presudom.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona je propisano da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, a mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica, te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Kada se određuje visina izdržavanja po članu 162. stav 3. istog zakona kada je poverilac izdržavanja dete visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe po mišljenju ovog suda, osnovano se u reviziji tužene navodi da je njena obaveza da doprinosi zakonskom izdržavanju maloletne dece iz odluka nižestepenih sudova previsoko određena. Naime, tužena živi u ..., ne radi, a porodila se negde u junu 2018. godine. Pri tome nije sporno da ona svoju obavezu da učestvuje u zakonskom izdržavanju maloletne dece koja je utvrđena ranijom presudom redovno izmiruje. U situaciji koja je bila prisutna u vreme donošenja prvostepene presude, a prema tom momentu se moraju utvrđivati sve bitne okolnosti, tužena niti je ostvarivala stalne prihode, niti je bila u mogućnosti da naknadnim radom iste ostvaruje zbog negovanja deteta. Otuda ona u tom periodu je praktično izdržavano lice. U svom iskazu kao parnična stranka ona je ukazala na sve ove okolnosti dodajući da će biti u mogućnosti da ostvaruje prihode i učestvuje u izdržavanju maloletnih tužilja sa većim iznosom od maja meseca naredne odnosno 2019. godine. Upravo ceneći te okolnosti ovaj sud nalazi i da je upravo maj 2019. godine momenat od kada tužena treba da učestvuje u izdržavanju maloletnih tužilja sa većim iznosom i to od po 10.000,00 odnosno ukupno 20.000,00 dinara. Tada će ona moći da ostvaruje prihode jer neće biti neophodno njeno stalno prisustvo kod maloletnog deteta, a što se tiče iznosa imajući u vidu ukupne potrebe maloletne dece koje je utvrdio prvostepeni sud te mogućnosti zakonskog zastupnika maloletne dece, po mišljenju ovog suda, iznos od po 10.000,00 dinara je zadovoljavajući posebno vodeći računa i o obavezi tužene da učestvuje u izdržavanju i svog trećeg deteta kao i u sopstvenom izdržavanju.

Tužena je u postupku po reviziji delimično uspela, a troškove nije tražila, pa je ovaj sud odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka shodno članu 207. Porodičnog zakona.

Sve napred su razlozi zbog kojih je odlučeno kao u izreci na osnovu člana 416. stav 1. ZPP.

Predsednik veća sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić