Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić i Danijele Nikolić članova veća, u parnici tužilaca AA i BB oboje iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Stevanić advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandar Mumin advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4707/19 od 19.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 10.06.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4707/19 od 19.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 4555/2019 od 01.11.2019. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, tako što je stavom drugim izreke utvrđeno da su tužioci stekli pravo svojine u jednakim suvlasničkim udelima, svako u po ½ suvlasničkog dela, na stanu koji se sastoji od dnevnog boravka, dečije sobe, spavaće sobe, kupatila i kuhinje a koji je izgrađen u potkrovlju kuće broj ... u ul. ... u ..., što odgovara površini osnove prizemlja predmetne kuće koja ima površinu od 91 m1, koja je izgrađena na parceli površine 599 m2, zemljište u građevinskom reonu KO ..., parcela broj ... upisana u LN broj ... KO ..., što je tuženi dužan priznati i dozvoliti tužiocima upis prava svojine na predmetnoj nepokretnosti kao zasebnoj celini (clausula intabulanti), te dozvoliti legalizaciju ili ozakonjenje predmetne stambene jedinice na ime tužilaca i potpisati sve potrebne zahteve i saglasnost za istu a što će u protivnom, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, zameniti ova presuda i priznati pravo korišćenja građevinskog zemljišta na kome je izgrađen predmetni objekat u korist tužilaca kao suvlasnika. Stavom trećim izreke utvrđeno je da se tuženi gornje obaveze može osloboditi isplatom tržišne protivvrednosti u iznosu od 1.897.375,00 RSD sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da tužiocima na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 541.650,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavovima petim i šestim izreke, zahtev tuženog za oslobađanje od plaćanja sudske takse u ovoj pravnoj stvari je odbačen, a zahtev tužilje za oslobađanje od plaćanja sudske takse u ovoj pravni stvari je odbijen.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 4707/19 od 19.02.2020. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je delimično usvojena pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 4555/19 od 01.11.2019. godine preinačena u pobijanom usvajajućem delu iz stava trećeg izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev u delu kojim je odlučeno da se tuženi obaveze iz stava dva izreke može osloboditi isplatom tržišne protivvrednosti u iznosu od 1.897.375,00 RSD sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe 29.07.2016. godine pa do konačne isplate, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, dok je u preostalom pobijanom delu iz stava drugog izreke presuda potvrđena, a žalba tuženog u tom delu odbijena. Stavom drugim izreke, žalba tužilaca je odbijena pa je rešenje o odbačaju, odnosno o odbijanju zahteva za oslobađanje od plaćanja sudske takse, sadržano u stavu petom i šestom izreke presude potvrđeno. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv navedene drugostepene presude reviziju je blagovremeno izjavio tuženi zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 - u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi utvrđenja prava svojina i isplate, podneta je 29.07.2016. godine. Vrednost predmeta spora koju su tužioci označili u tužbi je 1.900.000,00 dinara.

Imajući u vidu da u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić