Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6474/16 od 07.12.2017. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda prvostepenog suda u delu stava drugog izreke za naknadu štete zbog oštećenja stambenog objekta u ulici ... broj .. utoliko što se obavezuju tuženi da tužiocu isplate iznos od 7.661,50 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.06.2016. godine, kao dana donošenja prvostepene presude pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog kao i u stavu trećem izreke. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv stava prvog izreke prvostepene presude. Stavom četvrtim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu petom izreke prvostepene presude, tako što se obavezuju tuženi da plate tužiocu na ime troškova postupka iznos od 48.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ...55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka, koje saglasno članu 407. stav 1. ZPP, mogu biti revizijski razlog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je vlasnik kuće u ulici ... br. .. u ..., koja se nalazi na kp.br. .. KO ... . Na građevinskoj parceli formiranoj od kp.br. .. KO ..., tuženi su dobili dozvolu za izgradnju stambenog objekta u ulici ... br. .. u ... . Prilikom izvođenja pripremnih radova i iskopa temeljne jame, izvođači radova Preduzeće „ĐĐ“ DOO, čiji su vlasnici tuženi BB i VV potkopali su temelj kuće tužioca, s obzirom da se placevi graniče i tom prilikom zbog rušenja glavnog nosećeg zida i temelja došlo je do oštećenja tužiočevog objekta. Prema nalazu i mišljenju veštaka građevinske struke Olge Đokić nastala šteta na objektu tužioca može da se sanira, a cena adaptacije i sanacije za ceo objekat iznosi 4.389 evra, što je u dinarskoj protivvrednosti 534.141,30 dinara, koji iznos su tuženi obavezani da isplate tužiocu na ime naknade štete zbog oštećenja stambenog objekta, a za preostali iznos od još 16.918.416,06 dinara, koji tužilac potražuje na ime naknade štete za sanaciju i adaptaciju, njegov zahtev je odbijen. Prvostepeni sud je odbio i zahtev tužioca za naknadu štete zbog zauzeća parcele i sticanja bez osnova, kao i zahtev za naknadu štete zbog umanjenja vrednosti stambenog objekta i troškova prinudnog smeštaja.

Drugostepeni sud je imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje obavezao tužene da tužiocu pored dosuđenog iznosa od 534.141,30 dinara, isplate još 7.661,50 dinara po istom osnovu, jer je za obračun novčanog iznosa iz evra u dinare veštak pogrešno koristio srednji kurs dinara prema zvaničnoj kursnoj listi NBS na dan saslušanja 04.02.2015. godine, umesto na dan presuđenja 09.06.2016. godine. Takođe, ocenio je da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je odbijen tužbeni zahtev tužioca da mu tuženi isplate naknadu štete zbog zauzeća parcele i sticanja bez osnova, jer tužilac nije dokazao da su tuženi izvršili zauzeće njegove parcele, niti da su bez osnova stekli novčana sredstva, a što proizlazi iz nalaza veštaka geodetske struke, kao i naknadu zbog umanjenja vrednosti stambenog objekta i troškova prinudnog smeštaja, imajući u vidu da tužilac nije dokazao da mu je umanjena vrednost objekta koju je imao pre početka radova, te da mu je prinudni smeštaj bio potreban, niti da je navedene troškove snosio.

Polazeći od navedenog, drugostepeni sud je za svoj zaključak dao jasne i potpune razloge, koje kao pravilne u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Suprotno navodima revizije, pravilno je u pobijanoj presudi drugostepeni sud ocenio da tužilac ima pravo na naknadu štete zbog oštećenja stambenog objekta primenom odredbi člana 154. stav 1. i 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima i to u dosuđenim iznosima, jer su obim oštećenja i visina naknade za sanaciju istog, utvrđeni od strane stručnog lica, odnosno od strane sudskog veštaka građevinske struke, a odbio tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete zbog zauzeća parcele i sticanja bez osnova, zbog umanjenja vrednosti stambenog objekta i troškova prinudnog smeštaja, jer tužilac nije dokazao štetu po navedenim osnovima.

Osim toga, navodima revizije da je drugostepeni sud pogrešno ocenio izvedene dokaze, koji se odnose na nalaze veštaka i time pogrešno primenio materijalno pravo, posredno se osporava utvrđeno činjenično stanje, što u revizijskom postupku, u smislu člana 407. ZPP, nije dozvoljeno.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP

Kako se ni ostalim navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. Zakona o parničnom postupku, reviziju tužioca odbio kao neosnovanu.

Predsednik veća - sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić