U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužicoca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Ristić, advokat u ..., protiv tuženog „BB“ doo iz ... koga zastupa Vlado Bošković, advokat u ..., radi povrede autorskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž4 51/16 od 08.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 03.07.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Beogradu broj Gž4 51/16 od 08.02.2016. godine tako što se odbija žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu broj P4 256/14 od 14.12.2015. godine, u prvom stavu izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu broj P4 256/14 od 14.12.2015. godine obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede tužiočevih moralnih prava usled javnog saopštavanja četiri tužiočeve fotografije bez navođenja tužiočevog imena i prezimena kao autora isplati iznos od 120.000,00 dinara (za svaku od četiri tužiočeve fotografije po 30.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2015. godine do isplate, u roku od 8 dana. Drugim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede tužiočevih moralnih prava usled javnog saopštavanja četiri tužiočeve fotografije u nepotpunoj formi plati iznos od 80.000,00 dinara (za svaku od četiri tužiočeve fotografije po 20.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2015. godine do isplate, u roku od 8 dana. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade imovinske štete zbog povrede autorskih prava i neovlašćenog objavljivanja tužiočevih fotografija, plati iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2015. godine do isplate, u roku od 8 dana. Četvrtim stavom izreke je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu na dosuđeni iznos naknade imovinske štete od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti plati zakonsku zateznu kamatu za period od 10.09.2014. godine do 14.12.2015. godine. Petim stavom izreke je obaveza tuženi da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 61.460,00 dinara, u roku od 8 dana.

Apelacioni sud u Beogradu je presudom broj Gž4 51/16 od 08.02.2016. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog i potvrdio je presudu Višeg suda u Beogradu u prvom stavu izreke u delu u kome je tuženi obavezan da tužiocu na ime naknade neimovinske štete zbog povrede moralnih prava autora javnim saopštenjem autorskog dela bez naznačenja imena ili pseudonima isplati iznos od 20.000,00 dinara (za četiri fotografije iznos od po 5.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2015. godine do isplate. Drugim stavom izreke je preinačio presudu Višeg suda u Beogradu u preostalom delu stava prvog izreke, pa je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev za razliku preko dosuđenog iznosa od ukupno 20.000,00 dinara (za svaku fotografiju po 5.000,00 dinara), do iznosa od ukupno 120.000,00 dinara, (za svaku fotografiju po 30.000,00 dinara) sa zakonskom zateznom kamatom od 14.12.2015. godine do isplate. Trećim stavom izreke je ukinuta presuda Višeg suda u Beogradu u njenom drugom, trećem i petom stavu izreke i u tom delu je predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. i člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/2011 i 55/2014), pa je ocenio da je revizija tužioca dozvoljena i da je osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Iako je revizija formalno izjavljena i zbog bitne povrede parničnog postupka u njoj se ne navodi u čemu se te povrede sastoje.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da se na sajtu tuženog www.,,,.rs nalaze četiri fotografije čiji je autor tužilac. Tužiočeve fotografije se nalaze u okviru tekstova objavljenih na navedenom sajtu i to fotografije „...“ u okviru teksta „...“ objavljenog 04.02.2011. godine, fotografija „...“ u okviru teksta „...“ objavljenog 31.07.2011. godine, fotografija „...“ u okviru teksta „...“ objavljenog 14.11.2011. godine i fotografija „...“ u okviru teksta „...“ objavljenog 30.11.2012. godine. Navedene fotografije su objavljene u nepotpunoj formi i bez navođenja imena ili pseudonima tužioca kao autora.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je tuženi dužan da tužiocu naknadi štetu, jer je fotografije čiji je autor tužilac objavio bez njegovog ovlašćenja i bez navođenja njegovog imena ili pseudonima i bez plaćene naknade za iskorišćavanje i to na osnovu člana 14, 15, 16, 19, 20. i 30. Zakona o autorskom i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“ broj 104/2009, 99/2011, 119/2012, 29/2016 (odluka Ustavnog suda)), jer tužiocu kao autoru predmetnih fotografija pripada pravo da mu tuženi za povredu moralnih autorskih prava naknadi štetu. Cenili su činjenicu da su tužiočeve fotografije javno saopštene, objavljene i da se nalaze na sajtu tuženog koja okolnost ih čini dostupnim javnosti u ovom slučaju bez znanja i odobrenja autora kao tužioca, bez naznačenja njegovog imena i to u izmenjenom obliku, odnosno u nepotpunoj formi.

Odlučujući o visini naknade štete, provostepeni sud je na osnovu člana 200. Zakona o obligacionim odnosima i člana 232. Zakona o parničnom postupku (slobodna ocena) tužiocu dosudio naknadu štete za svaku fotografiju po 30.000,00 dinara, dok je drugostepeni sud zaključio da su ovi iznosi previsoko odmereni i umanjio ih je, te tužiocu dosudio za svaku fotografiju po 5.000,00 dinara, a u preostalom delu je tužbeni zahtev odbio.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se tužilac duži niz godina bavi stvaranjem fotografija za profesionalnu upotrebu i to posebnom studijskom fotografijom koje se koriste za potrebe časopisa, dnevne štampe, novinskih članaka, prezentacija i u druge svrhe i prodaje ih. Da bi napravio određenu fotografiju tužilac mora da ima opremu, prostor u kome će da ih snimi, da plati manekene (kao što su u konkretne četiri fotografije) i zato je tužiocu veoma bitno da pored svake njegove fotografije koja se javno saopštava bude označeno njegovo ime i prezime kao autora, jer se on na taj način promoviše, odnosno promoviše svoj rad i upoznaje treća lica sa svojim radom koja ga mogu kontaktirati, naručiti ili kupiti već gotovu fotografiju. Tužilac svoje fotografije prodaje preko VV agencije. Ukoliko se tužiočeva fotografija objavi bez navođenja njegovog imena kao autora treća lica mogu izvesti zaključak da je takva fotografija nezaštićena i da se mogu i treća lica sa njom slobodno služiti i koristiti je. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda prvostepeni sud je pravilno utvrdio visinu naknade štete koja pripada tužiocu vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi.

Iz navedenih razloga, revizija tužioca je uvažena i odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Iako je tužilac uspeo sa revizijom i postavio zahtev za isplatu troškova sastava revizije, ti troškovi mu se ne dosuđuju, jer je pobijanom presudom apelacionog suda ukinuta prvostepena presuda u određenim delovima, kao i odluka o troškovima postupka, te će se i o troškovima sastava revizije odlučiti prilikom konačnog odlučivanja.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić