.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3710/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić- Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Marine Milanović, Branislava Bosiljkovića i Danijele Nikolić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Somboru, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 259/19 od 13.09.2019. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 259/19 od 13.09.2019. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 259/19 od 13.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 363/18 od 06.03.2019. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezana tužena da tužiocu na ime novčanog obeštećenja zbog pretrpljene nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku isplati iznos od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od presuđenja pa do isplate, a odbijen je deo tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa pa do traženog iznosa od 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 13.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate.
Viši sud u Somboru je, presudom Gžrr 259/19 od 13.09.2019. godine, stavom prvim izreke delimično usvojio žalbu tužioca i prvostepenu presudu preinačio u delu odluke o troškovima postupka tako što je obavezao tuženu da tužiocu pored dosuđenog iznosa isplati i iznos od 13.500,00 dinara na način i pod uslovima kao u prvostepenoj presudi, dok je u preostalom pobijanom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačenom delu odluke o troškovima postupka potvrdio prvostepenu presudu i žalbu tužioca odbio, a stavom drugim izreke je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno, preko punomoćnika, izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14 i 87/18) propisano je da revizija može da se izjavi zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, o dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku, koji je otvoren rešenjem Privrednog suda u Somboru St 44/2010 i još nije okončan. Rešavajući po prigovoru tužioca radi ubrzanja postupka Privredni sud u Somboru je pravnosnažnim rešenjima usvojio prigovor i utvrdio da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnom postupku St 44/2010. O pravu tužioca na novčano obeštećenje i visini obeštećenja sudovi su odlučili primenom članova 22., 26. i 30. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, dosudivši mu novčano obeštećenje u iznosu od 400 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, dok je u preostalom delu - za iznos od 2.600 evra u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj na isti način, tužbeni zahtev tužioca odbijen kao previsoko postavljen. U reviziji tužilac ukazuje na neujednačenu sudsku praksu u pogledu odlučivanja o visini naknade za novčano obeštećenje. Međutim, u presudi koja je priložena uz reviziju nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao što je u ovoj parnici, tako da nema potrebe za odlučivanjem o reviziji radi ujednačavanja sudske prakse. Visina novčanog obeštećenja određuje se u svakom konkretnom slučaju, prema činjenicama i okolnostima koje su od uticaja za ocenu trajanja suđenja u razumnom roku.
Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Tužba u ovoj parnici podneta je 30.08.2018. godine.
Članom 27. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) propisano je da nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, u postupku pred sudom shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak (stav 1.), i da revizija nije dozvoljena (stav 3.).
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku po tužbi za novčano obeštećenje revizija nije dozvoljena u smislu člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, to je Vrhovni kasacioni sud odlučio kao u drugom stavu izreke, primenom člana 413. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić-Momirović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
