Rev 3712/2022 3.1.4.11

Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3712/2022
12.10.2022. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Ivane Rađenović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa punomoćnik Dejan Antelj, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., koga zastupa punomoćnik Gordana Jovanović, advokat iz ..., radi potpunog lišenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 171/21 od 23.08.2021. godine, u sednici održanoj 12.10.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 171/21 od 23.08.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P2 594/19 od 09.09.2020. godine, stavom prvim izreke potpuno je lišen roditeljskog prava tuženi u odnosu na njegovo maloletno dete VV, rođenog ...2009. godine u ..., JMBG ... Stavom drugim izreke tužilja je oslobođena obaveze plaćanja sudske takse. Navedena presuda je ispravljena rešenjem istog suda P2 594/19 od 29.10.2020. godine, tako što je iza stava drugog izreke dodat treći stav „svaka stranka snosi svoje troškove“, dok je u preostalom delu prvostepena presuda ostala neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 171/21 od 23.08.2021. godine, odbijena je žalba tuženog i prvostepena presuda ispravljena navedenim rešenjem potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20) i utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je sa tuženim živela u vanbračnoj zajednici 11 godina, u kojoj je rođeno zajedničko detete VV, dana ...2009. godine u ... Pre vanbračne zajednice tužilja i tuženi su imali bračne zajednice iz kojih imaju po dvoje dece, pri čemu su tužiljina deca nakon razvoda braka poverena babi po ocu, dok su deca tuženog poverena majci. Zajednica života parničnih stranaka prestala je pre 4 godine, tako što je tužilja sa detetom otišla u .., gde i sada živi. Presudom Osnovnog suda u Lazarevcu P2 155/16 od 11.05.2017. godine, tužilji je povereno samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom i određeno da će prebivalište deteta biti na adresi majke, dok je viđanje deteta sa ocem uređeno tako da se odvija svaki drugi vikend od petka popodne do nedelje popodne pri čemu će otac uzimati dete u ... i voditi ga u svoje domaćinstvo u ..., a majka će dolaziti po dete u ... i vraćati ga u .... Takođe je određeno i učešće oca u izdržavanju maloletnog deteta mesečno u iznosu od 5.000,00 dinara. Tužilja je zasnovala novu emotivnu zajednicu sa sadašnjim vanbračnim partnerom i u junu 2019. godine se porodila i dobila blizance, s tim što maloletni VV i dalje živi sa majkom i očuhom u kući koja je u suvlasništvu očuha i njegove porodice, koja je četvorosobna, čista i uredna, u kojoj VV ima svoju sobu opremljenu prema svojim potrebama. Tužilja je vanredno završila ... školu, po zanimanju je ... ali dobija novčanu socijalnu pomoć, dok njen vanbračni partner sa bratom radi na gradskoj pijaci na zakupljenoj tezgi gde prodaju voće. Porodica ima mesečne prihode dovoljne za prosečan život. Maloletni VV je zdrav dečak urednog psihofizičkog razvoja, učenik je petog razreda osnovne škole gde postiže zadovoljavajući uspeh ali mu je potrebna pomoć u savladavanju gradiva iz matematike i engleskog jezika, a prihvaćen je u vršnjačkoj grupi, voli da se druži sa vršnjacima, vedar je i komunikativan. Emotivno je vezan za majku i adekvatno prihvaćen od strane očuha, a nakon rođenja blizanaca (brata i sestre) majka ga je uključila u aktivnosti oko njih što osnažuje njegovo osećanje pripadnosti porodici. U toku letnjeg raspusta 2019. godine, VV se nakon viđanja sa ocem požalio majci da ne želi da odlazi kod oca, saopštavajući da ga otac primorava da gleda pornografski materijal na TV-u, što mu je neprijatno, pri čemu je otac na vulgaran i lascivan način komentarisao scene, a takođe se sa detetom kupao bez odeće tražeći od deteta da o tome ne govori majci. Jednom prilikom, kada je slučajno pocepao platno ikone, otac ga je ponižavao i tražio da u prisustvu svog druga VV stoji na krevetu i moli se Bogorodici za oproštaj. Nakon što je dete sve ovo ispričalo majci, tuženi je na njen poziv odgovorio da su oni muškarci i da je to normalno. Po obraćanju majke Organu starateljstva savetovano je da dete ne odlazi kod oca prema sudskoj odluci, ali ga je ona ipak pustila u dva navrata. Po povratku kući, dete je bilo uznemireno i uplašeno zbog čega ga je odvela kod dečijeg psihologa. Tada je psiholog ustanovila da dete majci nije ispričalo sve neprijatne doživljaje u koje spada i kažnjavanje udaranjem po glavi, zanemarivanje detetovih potreba za hranom, primene metoda zastrašivanja korišćenjem vulgarnih reči, kažnjavanje odlaskom u ćošak, zatim više puta nagovaranje deteta da od očevog prijatelja traži novac na zajam, čega se dete stidelo. Dete doživljava oca kao veoma nervoznog i agresivnog, ima jak strah od mogućeg viđanja sa ocem i novih traumatskih iskustava. Kod deteta postoji povišena anksioznost, poremećaj spavanja, pad koncentracije, povratna i nametljiva prisećanja traumatskih događaja u toku dana, pad raspoloženja, povlačenje u sebe, strah i stres zbog emocionalnog razočarenja kod oca. Kod deteta su indikovani simtopi postraumatskog stresnog poremećaja, pa je neophodno obezbediti zaštitu od novih trauma i neadekvatnog ponašanja i brige oca jer bi realizacija viđanja pod takvim okolnostima štetila normalnom emocionalnom odnosno celokupnom razvoju ličnosti deteta. Sadržaj detetovih izjava i način verbalizacije, njegovog emocionalnog stanja i samo prisećanje na događaje ukazuje da su tvrdnje maloletnog deteta autentične. Dete izražava osećanje stida, uznemirenosti, povišene anksioznosti zbog loših iskustava koje je imao sa ocem u toku viđanja. Zbog svega toga detetu treba obezbediti bezbednost, a to je majka i učinila prekidom viđanja deteta sa ocem. Po predlogu stručnog tima organa starateljstva i veštaka, oca treba potpuno lišiti roditeljskog prava zbog emocionalnog i seksualnog zlostavljanja deteta. Nije u interesu deteta da u periodu dok traje lišenje roditeljskog prava dete ima čak i telefonske kontakte sa ocem pošto je takav kontakt na dete štetno uticao i traumatizovao ga. Roditeljski kapaciteti tuženog su ozbiljno kompromitovani postojećim histeričnim poremećajem u strukturi ličnosti i kod njega postoji sklonost da na pogrešan način tumači realna zbivanja i svoj odnos prema detetu, egocentričan je i svoje potrebe stavlja iznad potreba drugih ljudi, pa i deteta a odnosi sa drugima su u funkciji zadovoljenja njegovih egocentričnih potreba, posesivan je i sa stalnom potrebom za pažnjom i potvrđivanjem, emocionalno je zahtevan u odnosu na druge što stvara značaj rizika da emocionalno opterećuje dete koje razvojno nije doraslo da odgovara na ovakvu zahtevnost. Izrazito je senzitivan na odbacivanje i neispunjenje njegovih prohteva i tada može reagovati agresivno i nekontrolisano, što je takođe rizično za dete koje će s obzirom na uzrast i oblik ličnosti ispoljavati poslušnost u vezi prevelikih ili neprimerenih zahteva da bi izbeglo očeve krute i burne reakcije. Tuženi je niskog praga tolerancije, frustracija, razdražljiv je a kruta osoba nema kapacitet da svoje potrebe stavi u drugi plan radi zadovoljavanja potreba deteta, niti da razvija emaptiju prema detetu, da bude fleksibilan i prilagodljiv. Dete autentično ne želi kontakte sa ocem jer su za njega neprijatni i to ne zbog majčinih instrukcija nego zbog krute egocentrične očeve ličnosti, ponašanja koje iz njega proističe, a dete destabiliše. Ne postoji kapacitet za viđanje sa ocem ni u kontrolisanim uslovima jer bi ta viđanja bila opterećujuća za dete. Prema mišljenju veštaka vrlo je teško da se postigne psihoterapijska korekcija u odnosu na strukturu ličnosti tuženog i manifestovanje onog što on čini u odnosu sa drugima, pogotovu sa detetom. Po mišljenju veštaka manja je šteta da dete prekine svoj odnos sa ocem budući da ga sadržaj tog odnosa uznemirava i ugrožava i ukoliko bi dete bilo sklonjeno iz takve situacije imalo bi više šansi da se razvija i oblikuje svoje potencijale. Viđanje deteta sa ocem u kontrolisanim uslovima bi bilo od negativnog uticaja na dete i za sada, dok se neke okolnosti ne promene i eventualno delimično vrati roditeljsko pravo tuženom, dete ne bi trebalo da ima bilo kakav kontakt sa ocem. Veštaci su obavili razgovor sa detetom, psihološki ga testirali i nisu našli neke duboke podele i rascepe u detetovom funcionisanju. Tuženi živi u selu ... kod ... u svojoj kući, ... je po zanimanju i trenutno nezaposlen, prima socijalnu pomoć i ima zdravstvenih problema, naročito zbog postupka koji se vodi zbog čega se obraćao lekarima i dobio terapiju za smirenje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo kada su procenjujući najbolji interes maloletnog deteta tuženog potpuno lišili roditeljskog prava, nalazeći da je fizički kažnjavao dete, strahom uređivao odnose u porodici, negativno uticao na detetov emocionalni razvoj, terao ga na gledanje pornografskih sadržaja sa vulgarnim i neprimerenim komentarima, navodio dete na prosjačenje, što je sve kod deteta izazvalo posledice pada koncentracije, poremećaja spavanja, traumatska iskustva, postraumatski stresni poremećaj, a što sve stvara potrebu da se dete ubuduće zaštiti time što će otac biti lišen roditeljskog prava zbog emocionalnog i seksualnog zlostavljanja deteta.

Prema članu 3. stav 1. Konvencije o pravima deteta (Zakon o ratifikaciji konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta „Službeni list SFRJ“ - Međunarodni ugovori broj 15/90 i „Službeni list SRJ“ – Međunarodni ugovori broj 4/96 i2/97) u svim aktivnostima koje se tiču dece, bez obzira na to da li ih preduzimaju javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela, najbolji interesi deteta biće od prvenstvenog značaja. Države članice se obavezuju da detetu obezbede takvu zaštitu i brigu koja je neophodna za njegovu dobrobit, uzimajući u obzir prava i obaveze njegovih roditelja, zakonitih staratelja ili drugih pojedinaca koji su pravno odgovorni za dete i preuzimaju u tom cilju sve potrebne zakonodavne i administrativne mere (stav 2.). Ova obaveza preuzeta je članom 6. stav 1. Porodičnog zakona kojim je propisano da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču deteta.

Prema članu 81. stav 1. Porodičnog zakona (PZ), roditelj koji zloupotrebljava prava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava može biti potpuno lišen roditeljskog prava, pri čemu su u stavu drugom i trećem navedeni primeri zloupotrebe prava iz sadržine roditeljskog prava i grubog zanemarivanja dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Roditelj grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava ako napusti dete, uopšte se ne stara o detetu sa kojim živi, izbegava da izdržava dete ili da održava lične odnose sa detetom sa kojim ne živi, odnosno ako sprečava održavanje ličnih odnosa deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, namerno i neopravdano izbegava da stvori uslove za zajednički život sa detetom koje se nalazi u ustanovi socijalne zaštite i na drugi način grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Roditelj zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava ako fizički, seksualno ili emocionalno zlostavlja dete, izrabljuje dete sileći ga na preterani rad, ili na rad koji ugrožava moral, zdravlje ili obrazovanje deteta, odnosno na rad koji je zabranjen zakonom, podstiče dete na vršenje krivičnih dela, navikava dete na odavanje rđavim sklonostima i na drugi način zloupotrebljava prava iz sadržine roditeljskog prava.

Roditeljsko pravo izvedeno je iz dužnosti roditelja i postoji samo u meri koja je potrebna za zaštitu ličnosti, prava i interesa deteta (član 67. PZ). U sporu za zaštitu prava deteta i sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta i odluka suda o potpunom lišenju roditeljskog prava mora biti zasnovana na oceni najboljeg interesa deteta da njegov roditelj bude potpuno lišen roditeljskog prava. Najbolji interes deteta je pravni standard koji se procenjuje na osnovu niza objektivnih i subjektivnih okolnosti, a između ostalog podrazumeva i da se između deteta i roditelja sa kojim ne živi razvije i neguje odnos zasnovan na ljubavi, poverenju, međusobnom uvažavanju, privrženosti, uzajamnom pomaganju i poštovanju ličnosti i dostojanstva.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pravilno su nižestepeni sudovi utvrdili najbolji interes maloletnog deteta procenom svih utvrđenih okolnosti, pa činjenica na koju se navodima revizije ukazuje, da kod deteta trenutno ne postoje duboke podele i rascep u funkcionisanju, ne dovode u sumnju izneti zaključak. Kod utvrđenog da su roditeljski kapaciteti tuženog ozbiljno kompromitovani, da je dete značajno psihički destabilisano kontaktiranjem sa ocem, a da je značajno napredovalo na planu lične stabilnosti od kada su viđanja u prekidu, te da dete autentično ne želi kontakte sa ocem jer su za njega neprijatni i averzivni i da ne postoji kapacitet za viđanjem sa ocem ni u kontrolisanim uslovima, izvesno je da održavanje ličnih odnosa neće dati pravi rezultat u konkretnom slučaju. Zato posezanje za težom merom, kao što je lišenje roditeljskog prava ima svoje opravdanje jer posebna zaštita maloletne dece podrazumeva obezbeđivanje uslova za pravilan psihofizički razvoj deteta u zdravoj životnoj i porodičnoj sredini i preduslov je pravilnog odrastanja. Najbolji interes deteta u konkretnom slučaju, proveren je kroz mišljenje stručnog tima Organa starateljstva i odgovarajućih stručnjaka – veštaka, pa stavljanjem u odnos proporcionalnosti ponašanja tuženog – oca i zaštitu interesa maloletnog deteta, nižestepeni sudovi su pravilno dali prednost zaštiti interesa maloletnog deteta kroz pravnu posledicu koja se tiče lišenja roditeljskog prava. Ova mera nema trajni karakter, pa buduće pozitivne promene u ponašanju tuženog (što jeste dužnost roditelja), na koju mogućnost revident ukazuje, mogu dovesti do vraćanja roditeljskog prava u zakonom predviđenom postupku u kakvom inače i dolazi do lišenja roditeljskog prava. Suprotno navodima revizije, u konkretnom slučaju se ne radi o jednom izolovanom icidentu, već o ozbiljnim razlozima zloupotrebe iz sadržine roditeljskog prava sa utvrđenim posledicama i dovoljno razjašnjenim okolnostima o najboljem interesu maloletnog deteta i neophodnosti zaštite od novih trauma i neadekvatnog ponašanja oca, koje bi štetilo normalnom emocionalnom odnosno celokupnom razvoju ličnosti deteta. Zato su neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava i ukazivanje na drugačije mišljenje Centra za socijalni rad u ..., jer su sva dokazna sredstva, pa i navedeno mišljenje bila predmet pravilne i detaljno obrazložene ocene nižestepenih sudova, kao i predlog tuženog za angažovanje stručne osobe koja bi mu pomogla u fazi veštačenja, a razloge za takvu ocenu prihvata i revizijski sud.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić