.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 372/2019
20.05.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Vesne Popović i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Pavlović Miodrag, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Manić Nenad, advokat iz ..., radi svojine na nepokretnosti, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4573/17 od 17.08.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 20.05.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4573/17 od 17.08.2018. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4573/17 od 17.08.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Trsteniku P 92/17 od 08.09.2017. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen je tužbeni zahtev, i to za utvrđenje da je tužilac AA vlasnik po osnovu održaja dela kat. parc. ... u merama i granicama opisanim u tom stavu izreke, što je tuženi dužan da trpi da se u ... ... upiše na ime tužioca. Stavom drugim izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac vlasnik po osnovu održaja dela kat. parc. ... u merama i granicama opisanim u tom stavu izreke i da je tuženi dužan da trpi upis tog prava na tužioca. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da na ime naknade troškove parničnog postupka isplati tužiocu iznos od 135.590,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4573/17 od 17.08.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba tužioca i žalba tuženog i prvostepena presuda je potvrđena.
Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odlučuje kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP. U reviziji se navodi da je pobijanom odlukom odstupljeno od sudske prakse.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.navedenog člana).
Vrhovni kasacioni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenoj reviziji kao o izuzetno dozvoljenoj u smislu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, imajući u vidu da ocena o ispunjenosti uslova za održaj zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, da revident nije priložio drugačiju pravnosnažnu odluku apelacionog ili revizijskog suda u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, kao i da su u ovoj stvari razlozi drugostepenog suda u skladu sa sudskom praksom. Primena materijalnog prava je uslovljena utvrđenim činjeničnim stanjem, koje se ne može pobijati u postupku po reviziji. Održaj kao pravni institut u sudskoj praksi je zastupljen. Obilata sudska praksa postoji u pogledu primene tog pravnog instituta. Odlukama nižestepenih sudova nije odstupljeno od sudske prakse u pogledu zahtevanih uslova za održaj, čija se ispunjenost ceni prema činjenicama utvrđenim u sprovedenom postupku.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije i na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije, primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.
Prema noveliranom članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Taj iznos je prema članu 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), relevantan za ocenu dozvoljenosti revizije u svim postupcima koji su pravnosnažno okončani nakon stupanja na snagu navedenih izmena.
Imajući u vidu da je u tužbi podnetoj 12.09.2014. godine označena vrednost predmeta spora 50.000,00 dinara, što po tada važećem kursu (1eu/119,0029 dinara) odgovara dinarskoj protivrednosti 420,15 eura, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tuženog nedozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Imajući izloženo u vidu, na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
