Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/2014, 87/18), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac i SZTUR ''Start'' AA PR ... su 21.05.2007. godine zaključili Ugovor o dinarskom kreditu kojim je tužilac odobrio kredit u iznosu od 25.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po kupovnom kursu navedene banke na dan isplate, a dana 17.01.2008. godine između istih strana zaključen je Ugovor o okvirnom dinarskom kreditu za pokriće minusnog salda po tekućem računu u iznosu od 400.000,00 dinara. Tužena je kao sredstvo obezbeđenja po navedenim ugovorima izdala blanko menice 22.08.2013. godine, u iznosu od 862.733,82 dinara i u iznosu od 7.394.339,11 dinara. Tužilac je sa navedenom radnjom tužene 14.05.2009. godine zaključio ugovor o kreditu na iznos od 68.570 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu navedene banke na dan puštanja kredita u tečaj, sa namerom refinansiranja zaduženja po ugovorima od 21.05.2007. godine i 17.01.2008. godine, uz rok otplate od 240 meseci sa grejs periodom od 12 meseci, a kao instrument obezbeđenja po navedenom ugovoru predviđeno je konstituisanje založnog prava na nepokretnostima BB iz ... . Služba za katastar nepokretnosti Raška je 05.06.2009. godine u LN br. .. KO ... dozvolila uknjižbu založnog prava, odnosno izvršne vansudske hipoteke drugog reda na nepokretnostima založnog dužnika. Kredit od 14.05.2009. godine nije realizovan.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev, na način naveden u izreci, navodeći da je, za primenu materijalnog prava u konkretnom slučaju relevantna činjenica da Ugovor o kreditu od 14.05.2009. godine nije realizovan (odobrena sredstva nisu puštena u tečaj), tako da, prema shvatanju drugostepenog suda, nisu prestale ugovorne obaveze iz Ugovora o dinarskom kreditu i Ugovora o jemstvu od 21.05.2007. godine i Ugovora o okvirnom dinarskom kreditu za pokriće minusnog salda po tekućem računu od 17.01.2008. godine.

Navedeno pravno stanovište drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud ne prihvata.

Kako je među parničnim strankama sporna sadržina ugovornog odnosa, odnosno visina duga, a imajući u vidu stanje u spisu, u konkretnom slučaju nije moguće prihvatiti zaključak drugostepenog suda da na ishod ovog postupka nije od uticaja Ugovor o kreditu, zaključen 14.05.2009. godine zbog činjenice da do realizacije ovog kredita nije došlo. Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, međusobni odnosi parničnih stranaka nisu raspravljeni pravilnom primenom materijalnog prava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Sporni materijalno-pravni odnos parničnih stranaka moguće je raspraviti utvrđenjem njihove prave volje povodom zaključenih svih ugovora o kreditu. S tim u vezi, revizijom se osnovano ukazuje da u konkretnoj situaciji nije isključivo relevantna činjenica da tužilac, kao poverilac, nije izvršio ugovornu obavezu iz Ugovora od 14.05.2009. godine, te da ta činjenica može imati za posledicu nepunovažnost tog ugovora i održanje na snazi ranije zaključenih ugovora o kreditu.

S obzirom na postavljen tužbeni zahtev, predmet parnice je potraživanje iz ranije zaključenih ugovora (Ugovor o kreditu od 21.05.2007. godine i Ugovor o okvirnom dinarskom kreditu od 17.01.2008. godine), o čemu je odlučeno pobijanom presudom tako što je održan na snazi platni nalog, dok je pitanje punovažnosti Ugovora o kreditu od 14.05.2009. godine rešeno kao prethodno pitanje u ovoj parnici, saglasno članu 12. stav 1. ZPP.

Ugovor o kreditu je dvostrani, teretni, konsesualni ugovor, saglasno članu 1065.i 1066. Zakona o obligacionim odnosima. Predmet obaveze iz Ugovora o kreditu od 14.05.2009. godine je stavljanje na raspolaganje 68.570 evra u dinarskoj protivvrednosti, čija je namena refinansiranje zaduženja po ranije zaključenim ugovorima od 21.05.2007. godine i 17.01.2008. godine, do čije realizacije nije došlo, kako se nižestepenim presudama utvrđuje.

Nije moguće prihvatiti zaključak drugostepenog suda da obaveze tužene iz ranije zaključenih ugovora o kreditu nisu prestale zato što tužilac nije realizovao kasnije zaključeni ugovor o kreditu (od 14.05.2009. godine). Neosnovanim ga čini odredba člana 348. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, da zamena obaveze novom ima značaj prestanka ranije obaveze (a prestankom glavne obaveze gase se i sporedna prava, u konkretnoj situaciji jemstvo, saglasno članu 295. stav 2. istog zakona), osim u situaciji ako strane nisu izrazile nameru da ugase postojeću obavezu kad su stvarale novu, jer u tom slučaju ranija obaveza ne prestaje, već postoji i dalje pored nove, saglasno članu 349. istog zakona. Proizlazi da je dozvoljena novacija Ugovora o kreditu drugim ugovorom o kreditu, ako strane izraze nameru da ugase postojeću obavezu novom obavezom, tako da je prestala obaveza korisnika kredita po osnovu ranijeg ugovora koji je noviran, pod uslovima iz tog ugovora. Novi ugovor o kreditu radi refinansiranja starih ugovora o kreditu je dozvoljen pravni posao i nije ništav samo zbog činjenice da davalac kredita nije stavio na raspolaganje ugovoreni iznos novca.

Imajući u vidu stanje u spisu, proizlazi da nije utvrđena prava volja ugovornih strana kada su pristupile zaključenju ugovora od 14.05.2009. godine, s obzirom da do predaje ugovorene sume novca nije došlo, pri čemu tužilac, kao davalac kredita, ne traži utvrđenje njegove ništavosti ili njegov raskid.

Stoga je pravilna primena materijalnog prava zahtevala razjašnjenje pitanja zašto nisu isplaćena sredstva po ugovoru iz 2009.godine, saslušanjem tužene i lica koje je u ime banke ugovor sačinilo, ili na drugi pogodan način, te da li je isplata kredita bila eventualno uslovljena nekom obavezom koju ju tužena bila dužna prethodno da izvrši (u kom smislu se tužilac izjašnjavao tokom postupka), a u tom slučaju treba oceniti da li su usmene klauzule kod ove vrste ugovora dozvoljene.

Na osnovu člana 416.stav 2. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Ukinuta je i odluka o troškovima spora, sadržana u stavu trećem izreke drugostepene presude, jer zavisi od konačnog ishoda spora.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić