Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Dragane Boljević, Danijele Nikolić, Katarine Manojlović Andrić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužioca protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Nedeljković, advokat iz ..., protiv tuženog protivtužioca BB iz ..., čiji je punomoćnik Biljana Ilić advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca-protivtuženog izjavljene protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2923/21 od 02.11.2021. godine, u sednici veća održanoj 08.06.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca- protivtuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2923/21 od 02.11.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca-protivtuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Kruševcu Gž 2923/21 od 02.11.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu, Sudska jedinica u Varvarinu P 1808/20 od 19.04.2021. godine, stavom prvim izreke izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi da isplati tužiocu iznos od 465 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 15.07.2018. godine do isplate na ime duga nastalog iz ugovora o kupoprodaji stvari. Stavom drugim i trećim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužilac da preda tuženom u svojinu i državinu individualno određene pokretne stvari navedene u izreci, te da se utvrdi pravo tuženog na umanjenje ugovorene kupoprodajne cene za vrednost stvari određene u izreci, i to za iznos od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS koji je važio u vreme zaključenja ugovora. Stavom četvrtim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se tužilac obaveže da tuženom, na ime razlike između isplaćenog dela ugovorene kupoprodajne cene i umanjenja kupoprodajne cene za stvar koja je predmet ugovora, isplati iznos od 35 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate sa kamatom na navedeni iznos u visini referentne kamatne stope Evropske centralne banke na glavne operacije i refinansiranje uvećane za 8 procentnih poena, počev od 15.08.2018. godine.

Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 2923/21 od 02.11.2021. godine, odbijene su žalbe tužioca i tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu – Sudska jedinica u Varvarinu P 1808/20 od 19.04.2021. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac-protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući na razloge za primenu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18 i 18/20), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca-protivtuženog, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana i ujednačavanja sudske prakse, kao ni novog tumačenja prava, uzimajući u obzir vrstu spora i sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva. Sporno pravno pitanje nije od opšteg interesa, već se radi o činjeničnom i pravnom pitanju konkretnog spora, a obrazloženja pobijanih presuda za odluku o tužbenom i protivtužbenom zahtevu u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava, tako da nije ispunjen zakonski uslov koji se odnosi na potrebu ujednačavanja sudske prakse ni novog tumačenja prava, niti je revident priložio sudske odluke koje bi potkrepile njegove paušalne tvrdnje o postojanju uslova za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije i u smislu odredaba člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi sa članom 468. stav 1. i 479. stav 6. ZPP i ocenio da je u smislu tih zakonskih odredaba revizija nedozvoljena.

Naime, Zakonom o parničnom postupku, članom 468. st. 1 i 4. propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koji je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2.), da u takvom sporu protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena (člana 479. stav 6), kao i da je revizija nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3), osim iz člana 404. ovog zakona (član 410. stav 2. tačka 5).

Tužba je podneta 05.09.2018. godine, radi isplate duga u dinarskoj protivvrednosti iznosa 3.000,00 evra, a u protivtužbi podnetoj 16.11.2018. godine radi predaje stvari je kao vrednost predmeta spora naveden iznos od 80.000,00 dinara, tako da se u konkretnom slučaju radi o sporu male vrednosti.

S obzirom da je pobijanom presudom donetom u drugom stepenu odlučeno u sporu male vrednosti i da u takvom sporu nije dozvoljena revizija, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Marina Milanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić