.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3734/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković, Gordane Komnenić, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Slavko Nikolić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Spasoje Terzić, advokat iz ..., radi predaje nepokretnosti, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 130/2020 od 06.04.2021. godine, u sednici održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 130/2020 od 06.04.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Šapcu Gž 130/2020 od 06.04.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Loznici P 106/19 od 18.11.2019. godine, stavom prvim izreke odbačena je kao nedozvoljena tužba, kojom je tužilac tražio da se obaveže tuženi da preda tužiocu kat.parc. br. ..., potes „...“, njivu 3. klase u površini od 0.61,97 ha iz lista nepokretnosti br. ... KO ..., zbog pravnosnažno presuđene stvari. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 21.000,00 dinara, dok je odbijen zahtev tužioca preko dosuđenog, do traženih 26.100,00 dinara. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu naknadi troškove parničnog postupka od 31.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od izvršnosti presude pa do konačne isplate.
Rešenjem Višeg suda u Šapcu Gž 130/2020 od 06.04.2021. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđeno prvostepeno rešenje. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka na teret tuženog.
Protiv rešenja donetog u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Odlučujući o reviziji tužioca predviđenoj članom 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da ista nije dozvoljena.
Revizija predviđena navedenom odredbom može se izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Materijalno pravo primenjuje se pri odlučivanju u meritumu o glavnoj stvari koja je predmet spora. Pobijanim pravnosnažnim rešenjem nije odlučeno o glavnoj stvari – osnovanosti tužbenog zahteva, već je odlučeno o dozvoljenosti tužbe u pogledu zahteva radi predaje nepokretnosti i ista odbačena kao nedozvoljena zbog pravnosnažno presuđene stvari. Odluka o tome zato nije doneta na osnovu odredbi materijalnog prava, već primenom procesnih odredbi članova 294. stav 1. tačka 4. i 359. stav 2. ZPP, čija pogrešna primena ima značaj bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog čega se posebna revizija ne može izjaviti.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, pa je odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 420. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbm člana 420. ZPP propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan (stav 1), revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2).
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi predaje nepokretnosti podneta je 04.02.2019. godine, u kojoj je kao vrednost predmeta spora označen iznos od 80.000,00 dinara.
U konkretnoj pravnoj stvari se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, pri čemu je vrednost predmeta spora označena u tužbi 80.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nije dozvoljena, primenom članova 420. i 403. stav 2. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
