Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vanja Vukićević, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragoslav Vučenović, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u

R E Š E NJ E 

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 3679/17 od 01.03.2018. godine u stavovima drugom i trećem izreke i predmet se vraća tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 19/15 od 09.03.2017. godine stavom prvim izreke delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tuženi je obavezan da mu na ime neplaćene zakupnine za period od 01.01.2009. godine do 30.09.2015. godine isplati ukupno 3.971,04 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa zakonskom zateznom kamatom na način naveden izrekom. Stavom drugim izreke tužbeni zahtev je odbijen preko iznosa od dosuđenog stavom prvim izreke, sa traženom kamatom. Stavom trećim izreke utvrđeno da je tužba povučena u delu za isplatu 1.350 evra. Stavom četvrtim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 138.568,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 3679/17 od 01.03.2018. godine stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da mu naknadi štetu u iznosu od 3.971,04 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS sa pripadajućom kamatom, kao i u stavu četvrtom izreke, tako što je tužilac obavezan da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 129.000,00 dinara. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude u stavovima drugom i trećem izreke, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. i 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 87/18), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS, broj 72/11) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
Prema činjeničnom stanju utvrđenom u prvostepenom postupku, tužilac je isključivi vlasnik katastarske parcele .., ukupne površine 6a 29m2 na kojoj je tuženi bez odobrenja i odgovarajućih dozvola izgradio stambene zgrade. Navedeni objekti su u katastru nepokretnosti upisani kao vlasništvo tuženog po Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima sagrađenim bez građevinske dozvole. Tuženom je rešenjem nadležnog organa Opštine Grocka od 28.03.1989. godine naloženo da poruši stambeni objekat, ali administrativno izvršenje nije sprovedeno zbog podnetog zahteva za legalizaciju. Pravnosnažnom presudom Petog opštinskog suda u Beogradu P 2379/07 od 17.04.2008. godine odbijen je tužbeni zahtev ovde tuženog da se utvrdi njegovo pravo svojine na predmetnoj katastarskoj parceli.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja da su objekti tuženog bespravno sagrađeni na katastarskoj parceli tužioca, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i tužiocu dosudio naknadu štete koja se ogleda u nemogućnosti izdavanja u zakup predmetne parcele, za koje potraživanje je tužilac u toku parnice dokazao da je osnovano, u smislu člana 25. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa, i čl. 155. i 189. Zakona o obligacionim odnosima.
Pobijanom drugostepenom presudom prvostepena presuda je u ovom delu preinačena i tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete na ime zakupnine sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom odbijen kao neosnovan. Drugostepeni sud je ocenio da je tuženi shodno Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima sagrađenim bez građevinske dozvole u katastru nepokretnosti upisan kao vlasnik dve porodične stambene zgrade, pa kao vlasnik ovih objekata, koji je upisao pravo svojine u katastar nepokretnosti, koristi zemljište na kome su izgrađeni objekti radi pristupa objektima u smislu člana 4. navedenog Zakona, što znači da tuženi ima pravo na zemljištu na kome je objekat podignut, kao i na zemljištu koje služi za njegovu redovnu upotrebu. Navedeno je takođe da je tužilac bio dužan da predloži izvođenje dokaza na okolnost koliku površinu bi mogao da izda u zakup, nakon što bi se prethodno utvrdilo koju površinu tuženi kao vlasnik objekata koristi radi njihove redovne upotrebe, kao i koja je površina parcele koja se nalazi ispod objekata.
S obzirom na navedeno, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je pobijani deo drugostepene presude zahvaćen bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 384. ZPP.
Prema članu 394. stav 1. ZPP, drugostepeni sud će presudom da preinači prvostepenu presudu, ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi.

Iz navedene odredbe proizilazi da drugostepeni sud nije mogao bez držanja rasprave da utvrdi drugačije činjenično stanje. U konkretnom slučaju drugostepenom presudom je preinačena prvostepena presuda bez držanja rasprave, i suprotno utvrđenju prvostepenog suda, utvrđeno da je tuženi shodno Zakonu o posebnim uslovima za upis prava svojine na objektima sagrađenim bez građevinske dozvole upisan kao vlasnik dve porodične stambene zgrade na predmetnoj katastarskoj parceli, iako u listu nepokretnosti .. KO ... postoji zabeležba da rešenje br ../2013 nije konačno, i da tuženi do kraja prvostepenog postupka nije dostavio dokaz da je navedeno rešenje o upisu prava svojine postalo pravnosnažno. Takođe, drugostepeni sud nalazi da nije utvrđena površina katastarske parcele kojom je tužilac mogao da raspolaže, što ukazuje na nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u prvostepenoj presudi, zbog čega takođe prvostepena presuda nije mogla biti preinačena bez rasprave, u smislu člana 394. ZPP.
Iz iznetih razloga, drugostepena presuda je u pobijanom delu ukinuta i predmet vraćen tom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 415. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić