U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, oboje iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Miloš Radojević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo sa sedištem u Beogradu, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2465/19 od 04.06.2020. godine, u sednici održanoj 15.04.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE se presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž 2465/19 od 04.06.2020. godine, u stavu drugom izreke, tako što se ODBIJA, kao neosnovana žalba tužene i POTVRĐUJE presuda Višeg suda u Beogradu P 5812/17 od 26.09.2018. godine u delu u kom je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode rehabilitovanog lica isplati iznos od još po 1.000.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2018. godine do isplate i u stavu trećem izreke.

U preostalom delu revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2465/19 od 04.06.2020. godine odbija se, kao neosnovana.

OBAVEZUJE SE tužena da tužiocima na ime troškova postupka po reviziji isplati 33.750,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu P 5812/17 od 26.09.2018. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilaca i obavezana tužena da tužiocima na ime rehabilitacionog obeštećenja – naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode rehabilitovanog lica isplati iznos od po 2.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke presude, do traženog iznosa od po 7.000.000,00 dinara, odnosno za iznos od po 5.000.000,00 dinara. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocima na ime troškova postupka plati 68.625,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2465/19 od 04.06.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kom je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade rehabilitacionog obeštećenja - nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode rehabilitovanog lica isplati iznos od po 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u delu u kom je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode rehabilitovanog lica isplati iznos od još po 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2018. godine do isplate, tako što se odbija, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da sud obaveže tuženu da im na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode rehabilitovanog lica isplati iznos od još po 1.000.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 26.09.2018. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijena je, kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu trećem izreke prvostepene presude i obavezana je tužena da tužiocima isplati 48.935,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijeni su kao neosnovani zahtevi stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o izjavljenoj reviziji na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su deca rehabilitovanog lica pokojnog VV, koji je rešenjem Višeg suda u Beogradu Reh 65/16 od 24.11.2016. godine rehabilitovan i utvrđeno je da se isti smatra neosuđivanim. Tužioci su 11.07.2017. godine podneli zahtev za rehabilitaciono obeštećenje radi naknade nematerijalne štete za duševne bolove pretrpljene zbog lišenja slobode njihovog oca, pokojnog VV, Komisiji za rehabilitaciono obeštećenje, koja Komisija im je ponudila zaključenje sporazuma tako što bi tužiocu BB isplatila 325.200,00 dinara, a tužilji AA 168.600,00 dinara. Tužioci nisu bili saglasni sa predloženim sporazumom, sa kojih razloga su podneli tužbu 10.10.2017. godine. Otac tužilaca VV lišen je slobode i osuđen presudom Okružnog suda u Peći K 90/74 od 18.09.1974. godine na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina, koja presuda je postala pravnosnažna potvrđujućom presudom Vrhovnog suda Kosova Kž 458/74 od 14.03.1975. godine. U to vreme tužilja AA je imala 12 godina, a tužilac BB 9 godina. Otac tužilaca u zatvoru je proveo 9 godina i 9 meseci, a preminuo je ...2004. godine. Po očevom odlasku u zatvor tužioci su ostali sa majkom i bili su u teškoj materijalnoj situaciji, imali su teško detinjstvo, a finansijske neprilike su ih pratile i kasnije i uticale su na izbor fakulteta i otežale izdržavanje tokom studiranja. Kao deca bili su obeleženi kao deca narodnog neprijatelja, a tokom odrastanja su doživljavali brojne neprijatnosti.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom člana 21. stav 2. i član 26. Zakona o rehabilitaciji u vezi sa članom 200. Zakona o obligacionim odnosima obavezao tuženu na isplatu rehabilitacionog obeštećenja – naknade nematerijalne štete za duševne bolove tužilaca zbog lišenja slobode oca u iznosu od po 2.000.000,00 dinara, a u preostalom delu za iznos od još po 5.000.000,00 dinara tužbeni zahtev odbio.

Drugostepeni sud je zbog pogrešne primene materijalnog prava preinačio prvostepenu presudu u delu kojim je obavezana tužena da tužiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog lišenja slobode rehabilitovanog lica isplati iznos od još po 1.000.000,00 dinara sa kamatom od 26.09.2018. godine, tako što je odbio, kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za isplatu iznosa od po još 1.000.000,00 dinara sa kamatom.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se revizijom tužilaca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava pri odlučivanju o visini pravične novčane naknade nematerijalne štete – rehabilitacionog obeštećenja.

Rehabilitaciono obeštećenje je jedna od mera propisanih Zakonom o rehabilitaciji („Službeni glasnik RS“ broj 92/11) kojom se u odnosu na rehabilitovano lice i na druga lica određena tim Zakonom, uklanjaju ili ublažavaju posledice ništavih, odnosno nepunovažnih akata i radnji kojima su lica iz člana 1. stav 1. tog Zakona lišena života, slobode ili drugih prava iz političkih, verskih, nacionalnih ili ideoloških razloga (član 3. stav 2). Pod rehabilitacionim obeštećenjem podrazumeva se pravo na obeštećenje za materijalnu i nematerijalnu štetu, pored ostalog i na naknadu nematerijalne štete za duševne bolove zbog lišenja slobode, u skladu sa Zakonom kojim se uređuju obligacioni odnosi (član 26. stav 3).

Prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima, pravična novčana naknada nematerijalne štete dosuđuje se i za duševne bolove zbog povrede prava ličnosti, ako to opravdavaju okolnosti slučaja, a naročita jačina bolova i njihovo trajanje. Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o njenoj visini vodi se računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Smisao i cilj pravične novčane naknade za pravno priznate vidove nematerijalne štete (član 200. stav 1) je zadovoljene (satisfakcija). Pravična novčana naknada trebala bi da kod oštećenog uspostavi izvesnu psihičku i emocionalnu ravnotežu narušenu štetnim događajem, odnosno ublaži duševni nemir.

U ovom sporu odlučuje se o naknadi nematerijalne štete za duševne bolove koje su tužioci trpeli zbog lišenja slobode njihovog oca, kao narodnog neprijatelja. Tužioci su bez očevog staranja živeli 10 godina i to tužilja AA od svoje 12 godine, a tužilac BB od svoje 9 godine. U tom periodu tužioci su odrastali bez očevog prisustva, lišeni njegove ljubavi, brige, staranja i izloženi negativnom odnosu koji je u tadašnjim prilikama životna sredina ispoljavala prema deci narodnih neprijatelja. Življenje u takvim okolnostima je izazvalo trpljene duševnih bolova koji zbog svog trajanja i jačine opravdavaju dosuđivanje novčane naknade u visini koja će tužiocima pružiti pravično zadovoljenje. Donošenjem pravnosnažne odluke kojom je izvršena rehabilitacija njihovog oca, tužiocima je u izvesnoj meri već pružena satisfakcija, zbog čega po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravična novčana naknada nematerijalne štete tužiocima, kojom će se u potpunosti doprineti ostvarivanju njenog cilja je iznos od po 2.000.000,00 dinara, kako je to pravilno utvrdio prvostepeni sud. Viši iznos novčane naknade u ovom slučaju bio bi suprotan članu 200. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima. Pri tome Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da su tužioci tražili da im se dosudi naknada štete po osnovu pretrpljenog duševnog bola i povrede prava na porodični život i nalazi da se radi o jedinstvenom vidu nematerijalne štete, o pretrpljenim duševnim bolovima za vreme za koje su tužioci bili lišeni roditeljskog staranja, te s tim u vezi tužioci imaju pravo na naknadu štete u jedinstvenom novčanom iznosu.

Sa napred navedenih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Tužioci su delimično uspeli u sporu po reviziji i srazmerno uspehu imaju pravo na troškove revizijskog postupka na osnovu člana 153. stav 2. i 154. ZPP u ukupnom iznosu od 33.750,00 dinara. U ovaj iznos uračunati su troškovi za sastav revizije u visini od 22.500,00 dinara, uvećani za 50% za drugo zastupano lice za iznos od 11.250,00 dinara, a što sve ukupno iznosi 33.750,00 dinara, a prema opredeljenom troškovniku tužilaca, a sve u skladu sa Advokatskom tarifom.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić