Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Ceneći razloge tuženog za odlučivanje o reviziji kao posebnoj, Vrhovni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni navedeni uslovi iz citirane zakonske odredbe da se dozvoli odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

U ovoj pravnoj stvari pravnosnažnom presudom odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu novčanog potraživanja prema tuženom po zaključenom ugovoru o zasnivanju pretplatničkog odnosa sa posebnom ponudom, koja uključuje kupovinu mobilnog telefona određene vrste po ceni 1,00 dinara, sa minimalnim trajanjem od 24 meseca, i ugovorenom naknadom zbog neispunjenja. U konkretnom slučaju, ugovor je zaključen 12.09.2009. godine, a zbog neispunjenja raskinut 22.03.2010.godine. Na osnovu sadržine ugovora i člana 162. Opštih uslova i činjenica utvrđenih u sprovedenom postupku, presudama nižestepenih sudova usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi kao strana odgovorna za neispunjenje, da isplati dug po neplaćenim računima i jednokratnu naknadu zbog prevremenog raskida ugovora u ukupnom iznosu od 29.204,52 dinara, pozivom na odredbe člana 17, 124, 128, 132, 262. u vezi sa članom 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, kao i navode iznete u reviziji, po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli odlučivanje o reviziji tuženog primenom člana 404. stav 1. ZPP. Isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava. Po oceni revizijskog suda, u ovoj parnici nisu ispunjeni navedeni uslovi, jer je o obavezi tuženog odlučeno odgovarajućom primenom materijalnog prava, i ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja povodom pozivanja revidenta na Zakon o zaštiti potrošača („Službeni glasnik RS“ br. 73/10), u raspravljenom pravnom odnosu koji se odnosi na ugovor zaključen 12.09.2009. godine sa jasno utvrđenom sadržinom prava i obaveza. Pored navedenog, navodima revizije osporava se ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje. Takvom osporavanju nema mesta u postupku po reviziji ni kada je redovna revizija dozvoljena (član 407. stav 2. ZPP). To svakako ne može biti razlog za izjavljivanje posebne revizije, čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem dodatnih zakonskih uslova koji se odnose isključivo na primenu materijalnog prava.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. i 4. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, kao i sporovi u kojima predmet tužbenog zahteva nije novčani iznos, a vrednost predmeta spora koju je tužilac u tužbi naveo ne prelazi iznos iz stava 1. ovog člana (član 33. stav 2). Odredbom članu 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi duga (predlog za izvršenje) podneta je dana 10.11.2010. godine. Vrednost predmeta spora je 29.204,52 dinara i postupak je vođen po pravilima o sporu male vrednosti.

Kako je pobijanom drugostepenom presudom odlučeno u sporu male vrednosti u kome je prema članu 479. stav 6. ZPP isključeno pravo na izjavljivanje revizije, to revizija tužene nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju nije trošak koji je neophodan za vođenje parničnog postupka, to je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka, o čemu je odlučeno u stavu trećem izreke rešenja, u skladu sa članom 165. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Jelica Bojanić Kerkez s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić