.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3753/2020
23.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Marija Joksović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Privredni sud u Somboru, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Subotici, radi novčanog obeštećenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 257/19 od 13.09.2019. godine, u sednici održanoj 23.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 257/19 od 13.09.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Somboru Gžrr 257/19 od 13.09.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru Prr 282/18 od 13.03.2019. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev, pa je obavezana tužena da tužiocu, na ime novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku plati 400 evra sa zakonskom kamatom počev od 13.03.2019. godine do isplate, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate. Stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog do traženog iznosa od 3.000 evra, a stavom četvrtim izreke obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 13.500,00 dinara sa zakonskom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Presudom Višeg suda u Somboru Gžrr 257/19 od 13.09.2019. godine, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj odluci, tako što je tužena obavezana da tužiocu, pored iznosa od 13.500,00 dinara, plati još 13.500,00 dinara na način i pod uslovima kao u prvostepenoj odluci, dok je u preostalom odbijajućem delu odluke o glavnoj stvari i nepreinačenom delu odluke o troškovima, žalba tužioca odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka. Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilac je izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP.
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“ broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se revizijom ne bi mogla pobijati, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu tužioca za novčano obeštećenje zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, uz adekvatnu primenu materijanog prava, a odluka o visini naknade u ovoj vrsti sporova zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja u svakom konkretnom slučaju, pa eventualno različita visina dosuđene naknade ne predstavlja ujedno i neujednačenu sudsku praksu.
Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u ovom predmetu nisu ispunjeni uslovi, iz člana 404. stav 1. ZPP, za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, jer ne postoji potreba za odlučivanje o reviziji radi novog tumačenja prava, razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, u vezi člana 27. stav 3. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Sl. glasnik RS“ br.40/15), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena. Naime, primenom člana 27. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, u postupku pred sudom radi novčanog obeštećenja zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, nezavisno od vrste i visine tužbenog zahteva, shodno se primenjuju odredbe o sporovima male vrednosti iz zakona kojim se uređuje parnični postupak.
Stavom 3. istog člana određeno je da u ovim postupcima revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 479. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Tužba radi naknade štete u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.08.2018. godine, a pobijana vrednost predmeta spora je protivvrednost 2.600 evra.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, a da je i odredbom člana 27. stav 3. posebnog zakona - Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, određeno da u ovoj vrsti sporova revizija nije dozvoljena, to Vrhovni kasacioni sud nalazi da je i revizija tužioca nedozvoljena.
U skladu sa iznetim, a na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
