Protiv drugostepene presude, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Budući da revizija tužioca dozvoljena prema članu 403. stav 2. tačka 3. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP, to nema zakonskih uslova za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu čl. 408. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, budući da je, suprotno revizijskim navodima, pobijana presuda doneta nakon održane rasprave pred drugostepenim sudom. Zbog bitnih povreda iz člana 374. stav 2. tač. 5. i 7. ZPP revizija se ne može podneti, prema članu 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u vreme podnošenja tužbe 21.06.2010. godine u listu nepokretnosti ... KO ... sporna parcela br ... bila je upisana kao njiva 7. klase poljoprivredno zemljište, a kao nosioci prava su bili upisani kao držalac ŽŽ, sa 1/3 idealnog dela, tuženi BB kao držalac sa 1/3 idealnog dela i ĐĐ, ovde tužena, sa 1/3 idealnog dela. Po prethodnom prepisu iz lista nepokretnosti br 54 od 26.12.2007. godine, sporna katastarska parcela bila je upisana sa istim podacima na nosioce prava ŽŽ i BB, a umesto ĐĐ bio je upisan ZZ kao držalac. Po zahtevu ovde tuženog BB, rešenjem Službe za katastar nepokretnosti ... od 21.12.2015. godine dozvoljen je upis prava svojine u korist ŽŽ i BB sa delom poseda od 1/3 na katastarskim parcelama među kojima je i sporna parcela, umesto kao dotadašnjih držalaca sa po 1/3 dela, pri čemu u ovom rešenju nije naveden pravni osnov te promene. U prepisu lista nepokretnosti br ... KO ... od 17.03.2016. godine, parcele zajedno sa spornom parcelom upisane su kao privatna svojina ŽŽ, BB i ĐĐ sa po 1/3 dela. Među parničnim strankama je bilo nesporno da je u prvoj agrarnoj reformi posle Drugog svetskog rata, izvršenoj 1946. godine oduzeta zemlja na starim katastarskim parcelama ... i ..., između ostalih, od predratnog vlasnika zemljišta II, ali ova odluka nije prezentirana sudu. Nakon oduzimanja zemljišta ranijem vlasniku, država je delove oduzete parcele ..., koja je u prirodi bila obrađivana njiva, dodelila agrarnim interesentima, tako da je deo parcele ... KO ... površine 0.73.22 ha dodeljen dedi tužene ĐĐ, ZZ sa još pet članova domaćinstva, što proizlazi iz uverenja Skupštine opštine Loznica od 01.03.1971. godine. Delovi ove parcele dodeljeni su i ocu tužioca JJ i KK kao agrarnim interesentima, s tim što sudu u ovoj parnici nisu prezentirane odluke nadležnih organa o površini njima dodeljenih delova parcele br 1326, niti drugi dokazi o sadržini tih odluka, o kojima podatke nije mogao pronaći ni veštak. Navedena trojica agrarnih interesenata, među kojima i otac tužioca, sami su podelili parcelu ... između sebe, nakon čega je na osnovu snimanja u avgustu 1977. godine sačinjena skica premera od strane geometra i delovi su formirani kao posebne novonastale parcele. Nakon opisane dodele i deobe između agrarnih interesenata, otac tužioca JJ stupio je u posed i počeo da obrađuje deo stare parcele ... koji odgovara novoformiranim parcelama 1326/3 od 0.83,18 ha i parceli 1326/4 od 0.83,40 ha. Otac tužioca bio je u posedu navedenih parcela i u vreme geodetskog snimanja iz avgusta 1977. godine. Ovakvo stanje poseda na staroj parceli ... nastalo je tako što je u agrarnoj reformi od ranijeg vlasnika oduzeto celo zemljište starih parcela ... i ..., bez obzira što se u katastru on vodio kao suvlasnik 2/3 ovih parcela, a kao suvlasnik preostale 1/3 idealnog dela vodio se LL. Otac tužioca je preminuo 1977. godine, nakon čega je tužilac nastavio da drži u posedu spornu parcelu 1326/3, u čijoj državini ga niko nije ometao.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo kada je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je po osnovu održaja stekao u svojinu celu kp ... u površini 0.86.55 ha u listu nepokretnosti ... KO ..., što bi tuženi bili u obavezi da priznaju i trpe tužiočev upis prava u službu za katastar nepokretnosti.

Naime, u postupku je utvrđeno da je nakon sprovođenja agrarne reforme otac tužioca kao jedan od agrarnih interesenata stupio u posed fizičkog dela stare parcele 1326 koji su po skici premera br 1/77 postali novoformirane parcele ... sa tadašnjom površinom od 0.80.40 ha i parcela 1326/3 sa tadašnjom površinom od 0.83.18 ha, i nastavio da drži u posedu oba dela stare parcele kako do snimanja i premera iz avgusta 1977. godine, pa i nakon toga, a posle njega je i tužilac nesmetano vršio faktičku vlast na spornoj parceli. Pravilan je zaključak drugostepenog suda da je otac tužioca bio u opravdanom uverenju da su njemu iz agrarnog fonda pripali delovi zemljišta stare parcele br ..., koji su preostali nakon što su druga dva agrarna interesenta odabrali druge fizički opredeljene delove te parcele, iz čega proizlazi da je bio savestan držalac sporne nepokretnosti. Takođe, upisi u katastru nepokretnosti nisu upisi o svojini nego samo o držaocima – korisnicima zemljišta, a u katastru nema podataka o pravnim osnovima za utvrđene upise na spornoj parceli, prema kojima bi se tužilac uverio da postoje punovažni pravni osnovi za sticanje svojine drugih lica, te da sporna parcela nije njegova. Međutim, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud, tužilac nije dokazao da ima pravni osnov za sticanje zakonite državine na spornoj parceli, u smislu člana 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, da bi bio primenjen rok od 10 godina za sticanje svojine na nepokretnosti redovnim održajem u smislu člana 28. stav 2. tog zakona. Tužilac nije dokazao da je njegov otac imao zakonit pravni osnov sticanja na većoj površini zemljišta stare parcele ... nego ostala dvojica agrarnih interesenata, a koju je držao u posedu prema skici premera br 1/77, pa samim tim i da tužilac ima zakonit osnov sticanja veće površine zemljišta od one na kojoj je već bio upisan u katastru njegov otac, a kasnije i sam tužilac. Ovo iz razloga što na osnovu priloženih dokaza u postupku nije moglo biti utvrđeno kolika je površina dela stare parcele br ... dodeljena ocu tužioca odlukom nadležnog organa za agrarnu reformu, jer ta odluka nije dostavljena sudu niti veštaku u ovom postupku, kao ni druga javna isprava iz koje bi se mogla utvrditi sadržina te odluke. S obzirom na navedeno, pravilno zaključuje drugostepeni sud da rok za sticanje svojine tužioca na spornoj parceli održajem jeste rok od 20 godina za vanredni održaj, s tim što ovaj rok počinje da teče najranije od 04.07.1996. godine, kada je stupilo na snagu ukidanje zabrane sticanja prava svojine održajem na stvarima u društvenoj svojini, na osnovu člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa („Službeni list SRJ“ 29/96), jer je cela stara parcela br ... bila oduzeta od ranijeg vlasnika u agrarnoj reformi čime je prešla u režim državne svojine, a zatim je postala društvena svojina, na kojoj se nije moglo sticati pravo privatne svojine održajem sve do stupanja na snagu navedenog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa.

Budući da od 04.07.1996. godine do podnošenja tužbe 21.06.2010. godine, pa ni do zaključenja glavne rasprave u prvostepenom postupku 23.05.2016. godine, nije protekao zakonski rok od 20 godina za vanredni održaj u smislu člana 72. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, to je pravilno tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Revizijom tužioca neosnovano se ukazuje da je sud bio u obavezi da po službenoj dužnosti pribavi odluku o oduzimanju nepokretnosti u postupku agrarne reforme. Međutim, članom 7. Zakona o parničnom postupku propisano je raspravno načelo, prema kome su stranke dužne da iznesu sve činjenice na kojima zasnivaju svoje zahteve i da predlože dokaze kojima se utvrđuju te činjenice, a sud će da razmotri i utvrdi samo činjenice koje su stranke iznele i da izvede samo dokaze koje su stranke predložile, tako da nema obaveze suda da dokaze pribavlja po službenoj dužnosti, osim u slučajevima kada stranke raspolažu zahtevima kojima ne mogu raspolagati, u smislu člana 3. stav 3. ZPP.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić