Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miodrag Vasić, advokat iz ..., protiv tužene BB, sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, radi utvrđenja diskriminacije, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 2217/20 od 28.05.2020. godine, u sednici veća održanoj 27.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu Gž 2217/20 od 28.05.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu P 379/20 od 21.02.2020. godine, odbačena je tužba tužilje AA iz ..., kao nedozvoljena.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 2217/20 od 28.05.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno je navedeno prvostepeno rešenje.

Tužilja je preko punomoćnika advokata blagovremeno izjavila reviziju protiv drugostepenog rešenja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija je dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, na osnovu člana 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 18/20) u vezi sa članom 41. stav 4. Zakona o zabrani diskriminacije („Službeni glasnik RS“, broj 22/2009).

Odlučujući o izjavljenoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje u smislu člana 408. u vezi člana 420. stav 1. i 6. ZPP i našao da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Na druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP, revizijom se određeno ne ukazuje.

Pravnosnažnim rešenjem odbačena je tužba koju je tužilja podnela protiv tužene kao sudije Prvog osnovnog suda u Beogradu, radi utvrđenja da je tužena kao postupajuća sudija u parnici vođenoj kod tog suda P 5484/2019 diskriminatorski postupala prema tužilji, pri čemu je način postupanja opisan navođenjem službenih radnji i postupaka u označenoj parnici, u kojoj je tužilja imala svojstvo stranke, a smatra da je od strane tužene diskriminisana obzirom na svoje lično svojstvo žene.

Drugostepeni sud je prihvatio kao pravilne iscrpno navedene pravne razloge prvostepenog suda zbog kojih je tužba odbačena kao nedozvoljena. Pravni razlozi uključuju citirane odredbe člana 21, člana 142. stav 2, člana 145. stav 2. i 3, člana 149. i člana 151. Ustava Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, broj 98/2006), člana 1, člana 5. stav 1, člana 6. stav 1. i člana 122 Zakona o sudijama („Službeni glasnik RS“, broj 116/2008 ... 47/2017) i člana 1, člana 2. stav 1. tačka 1, člana 41. stav 1. i člana 43. tačka 2 važećeg Zakona o diskriminaciji („Službeni glasnik RS“, broj 22/09). Navedeno predstavlja odgovarajuće pravno uporište zaključka da tužba podneta direktno protiv sudije sa zahtevom za utvrđenje da je postupajući u određenom predmetu u vršenju sudijske funkcije povredila zajemčeno ustavno pravo stranke u tom postupku, ne predstavlja zahtev o kom se može raspravljati i odlučivati u smislu člana 1. ZPP i u tom smislu nije podoban za sudsku zaštitu. I to, imajući u vidu imunitet koji uživa sudija na osnovu člana 151. Ustava Republike Srbije i člana 5. Zakona o sudijama, kao i zaštitu koja je za stranke obezbeđena kroz Ustavom i zakonom propisana pravila o odgovornosti države i postojanje pravnih sredstava putem kojih se zaštita može ostvariti bez povrede ustavnih principa i garantija prava.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija tužilje nije osnovana u pobijanju pravnosnažnog rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, uz pravilnu primenu procesnog i materijalnog prava.

Revizijom se neosnovano ističe da nije prirodno da se spor radi utvrđenja diskriminacije vodi protiv države, a ne protiv sudije koji je diskriminaciju izvršio i da je ključni argument za tuživost sudije radi utvrđenja diskriminacije taj što Zakon o sudijama predviđa samo jedan slučaj kada umesto sudije mora biti tužena Republika Srbija, a to je spor o naknadi štete prouzrokovane nezakonitim ili nepravilnim radom sudije.

Zakon o zabrani diskriminacije kao lex specialis uređuje opštu zabranu diskriminacije i oblike diskriminacije, kao i posebne slučajeve diskriminacije, uključujući diskriminaciju u postupcima pred organima javne vlasti (član 15) i diskriminaciju na osnovu pola (član 20). Članom 41. stav 1. ovog zakona propisano je da svako ko je povređen diskriminatorskim postupanjem ima pravo da podnese tužbu sudu. Stav 2. istog člana upućuje na shodnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku. Zakonom o parničnom postupku uređena su pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje u parnicama za rešavanje sporova nastalih povodom povrede prava ličnosti i sporova iz porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom propisana druga vrsta postupka (član 1. ZPP). Tužba sa traženjem pravne zaštite se može podneti protiv Republike Srbije.

Zaštita od diskriminatorskog postupanja pred sudovima nije isključena zbog nepostojanja pretpostavki za neposrednu utuživost sudija.

Ustavom ustanovljeni imunitet sudija u članu 151. Ustava kao najvišeg pravnog akta, ima širi domašaj od krivičnopravnog imuniteta, kako se revizijom usko tumači. Imunitet se prostire na postupanje ili propuštanje u vršenju sudijskih dužnosti i ovlašćenja, odlučivanje i upravljanje postupkom, nezavisno od vrste postupka u kom sudija postupa. Iminitet sudija ne može biti suspendovan zbog nezadovoljstva stranke načinom na koji vodi postupak.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, revizija nije osnovana u shvatanju o mogućnosti neposrednog utuženja sudije radi utvrđenja o diskriminatorskom postupanju u vođenju sudskog postupka.

Prema ishodu postupka po reviziji, tužilji ne pripada naknada troškova ovog postupka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. i člana 165. stav 1, u vezi člana 420. stav 6. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić