U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Brankica Orlović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Osnovnog suda u Nišu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5875/18 od 22.04.2019. godine, u sednici održanoj 28.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 5875/18 od 22.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2526/2017 od 22.03.2018. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade za period od 12.06.2011. godine do 19.11.2013. godine isplati 2.014.484,00 dinara za 758 radnih dana prema cenama i uslovima na dan 19.05.2015. godine, kao dana veštačenja, sa zakonskom zateznom kamatom od 22.03.2018. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati 265.172,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Dopunskom presudom, istog suda P 2526/2017 od 04.07.2018. godine, stavom prvim izreke, dopunjena je presuda Osnovnog suda u Nišu P 2526/2017 od 22.03.2018. godine u stavu prvom izreke, tako što je posle prvog stava dodato „dok se za višak tražene kamate počev od 18.05.2015. godine do 22.03.2018. godine zahtev tužioca, odbija kao neosnovan“. Stavom drugim izreke, odlučeno je da u ostalom delu prvostepena presuda ostaje neizmenjena.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 5875/18 od 22.04.2019. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda i dopunska presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete po osnovu izgubljene zarade za period od 12.06.2011. godine do 19.11.2013. godine isplati 2.014.484,00 dinara, za 758 radnih dana prema ceni i uslovima na dan 19.05.2015. godine, kao dana veštačenja, sa zakonskom zateznom kamatom od 18.05.2015. godine do isplate. Stavom drugim izreke, zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova postupka plati 33.000,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11 ...87/18) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U sprovednom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, budući da u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba Zakona o parničnom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, protiv tužioca je vođen krivični postupak zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi i bio je u pritvoru od 12.06.2011. godine do 29.06.2011. godine. Presudom Osnovnog suda u Nišu K 1685/11 od 26.09.2011. godine, koja je postala pravnosnažna 27.03.2013. godine, tužilac je oslobođen optužbe da je učinio napred navedeno krivično delo. Tužiocu je 12.06.2011. godine oduzet automobil marke „...“ registarskih oznaka ... ... ..., koji mu je na njegov zahtev od 17.10.2013. godine vraćen 19.11.2013. godine, na osnovu rešenja Osnovnog suda u Nišu od 24.10.2013. godine. U vreme kada je tužiocu oduzeto vozilo, imao je prijavljenu radnju za obavljanje taksi prevoza. Nakon izlaska iz pritvora, obavljao je poslove fizičkog radnika, dva do tri dana u mesecu. Preko kolega, koje su imale više vozila, rentirao je vozilo na dan-dva, ali to nije bilo više od dva dana u toku dva do tri meseca. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđeno je koliko bi tužilac zaradio da je radio kao taksi prevoznik u periodu od 12.06.2011. godine do 19.11.2013. godine.

Prvostepeni sud je usvojio zahtev tužioca, smatrajući da je tužena u obavezi da tužiocu naknadi štetu za sporni period, zbog oduzetog vozila, primenom člana 154, 155, 189. i 190. Zakona o obligacionim odnosima.

Drugostepeni sud je nakon održane rasprave, ukinuo prvostepenu presudu i odbio, kao neosnovan zahtev tužioca, primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, smatrajući da u postupanju organa tužene nije bilo nepravilnog i nezakonitog rada, zbog čega ne postoji osnov za naknadu štete tužiocu u vidu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja predmetnog vozila.

Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je drugostepeni sud pravilno odlučio, pravilnom primenom materijalnog prava.

Članom 35. stavom 2. Ustava Republike Srbije i članom 172. stavom 1. Zakona o obligacionim odnosima, propisano je da svako ima pravo na naknadu štete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. Odgovornost države uslovljena je nezakonitim ili nepravilnim postupanjem u vezi sa vršenjem službe ili druge delatnosti državnog organa, što podrazumeva neprimenjivanje ili pogrešnu primenu propisa kojima se regulišu pravila postupka, koja taj organ sprovodi ili kojima se povređuju Ustavom zagarantovana prava iz te oblasti, koje nisu u koaliziji sa međunarodnim standardima i opšte usvojenim pravilima međunarodnog prava. Nepravilan rad organa podrazumeva preduzimanje službenih radnji koje nisu u skladu sa opštim normama koja regulišu postupanja u vršenju službe konkretnog organa, kao i postupanje koje je suprotno opštim pravnim načelima ili uz grubo kršenje pravila struke. Postupanje organa koje je u skladu sa zakonskim propisima i u skladu i u okviru njegovih ovlašćenja ne predstavlja ni nepravilan ni nezakonit rad, pri čemu pogrešna primena odgovarajuće zakonske norme ili pogrešna procena o ispunjenosti uslova za donošenje određene odluke ne predstavlja povredu dužnosti u vršenju funkcije tog organa za koju odgovara država.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, kada se ima u vidu napred navedeno i utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je nadležan organ tužene, prilikom oduzimanja predmetnog vozila tužioca, postupao u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku i da osnov za oduzimanje predmetnog vozila postoji do pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Nišu, kojom je odbijena optužba prema tužiocu, kao okrivljenom, imajući u vidu da je protiv tužioca vođen krivični postupak pod sumnjom da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi. Stoga nije osnovan zahtev tužioca za naknadu ovog vida materijalne štete, na osnovu član 35. stav 2. Ustava Republike Srbije i člana 172. Zakona o obligacionim odnosima, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud.

Imajući u vidu napred navedeno, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

U skladu sa iznetim, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić