Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je dostavio odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...87/18), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka iz navedene zakonske odredbe koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženog.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je od avgusta 2019.godine bio u emotivnoj vezi sa BB iz ..., rođenom 1990.godine, tako što su živeli u iznajmljenom stanu u ... . U tom periodu tuženi je sprovodio razne oblike fizičkog i psihičkog nasilja nad BB. Kontrolisao je njen mobilni telefon tako što joj je dozvoljavao da razgovara samo sa majkom. Tukao ju je produžnim kablom sa koga je skinuo izolaciju, pa ga je uključivao u struju i prislanjao joj ga na telo, te joj je na taj način nanosio opekotine po šakama, vratu i stomaku. Nazivao ju je pogrdnim imenima i pretio da će je ubiti. BB je dana 17.09.2019. godine, spremajući stan, bacila u smeće bočicu gela za tuširanje tuženog, pa ju je on naterao da ide da je nađe i izvadi iz kontejnera. Pošto je BB znala da neće uspeti da pronađe bočicu i da će je tuženi ponovo, zbog toga, fizički i psihički da maltretira kada se vrati u stan, odlučila je da pobegne tako što je zaključala vrata stana i taksijem otišla kod majke u ... . Na nagovor majke, otišla je na pregled u Urgentni centar, gde su konstatovane teške telesne povrede u vidu frakture rebara sa leve strane, sa delimičnom dislokacijom, brojne povrede u vidu hematoma i krvnih podliva po telu, u predelu glave, ruku, grudi i butina. Tom prilikom BB je izjavila da joj je povrede naneo tuženi. Bila je vidno uplašena i strahovala za svoju bezbednost. Naređenjem Policijske uprave Zrenjanin br. 21388/2019-1-3 od 24.09.2019. godine, tuženom je izrečena hitna mera zabrane prilaska oštećenoj BB, a rešenjem Osnovnog suda u Zrenjaninu Np 378/2019 od 25.09.2019. godine, ta mera je produžena na period od 30 dana. U Centru za socijalni rad u Zrenjaninu nije obavljen razgovor sa BB, odmah po njenom dolasku u ... kada je pobegla od tuženog, jer je tada bila uznemirena. Nakon sedam dana od tog događaja, BB nije htela da ponovi iskaz dat u policiji i želela je da se postupak protiv tuženog obustavi. Pokušavala je da radnicima Centra za socijalni rad predstavi odnos tuženog prema njoj kao nenasilan, ali nije dala razumno objašnjenje o nastanku povreda. Tuženi je osuđivan zbog krivičnog dela razbojništva, kao i vršenja fizičkog i psihičkog nasilja prema roditeljima.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo, usvajajući tužbeni zahtev.

Odredbom člana 197. Porodičnog zakona, propisano je da je nasilje u porodici ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje i spokojstvo drugog člana porodice (stav 1.). Nasiljem u porodici, između ostalog, naročito se smatra nanošenje ili pokušaj nanošenja telesnih povreda, vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje (stav 2.). Prema odredbi člana 198. stav 3. Porodičnog zakona, mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najduže godinu dana, a shodno odredbi člana 199. istog Zakona, može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je bila određena.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i to: da ponašanje tuženog prema njegovoj vanbračnoj partnerki BB, stvara osećaj straha i nesigurnosti, zbog čega je narušeno njeno spokojstvo i duševni mir; da je tuženi, pored toga, BB naneo i fizičke povrede, pri čemu je takvo njegovo ponašanje usmereno na zastrašivanje žrtve i ugrožavanje njenog psihičkog i telesnog integriteta, sledi da su se stekli uslovi za izricanje mere zaštite od nasilja u porodici, na osnovu odredbe člana 197. stavovi 1. i 2., tačke 1. i 6.Porodičnog zakona, odnosno zabrana približavanja BB na određenoj udaljenosti i zabrana pristupa tuženog u pristup oko mesta njenog stanovanja, jer su za to ispunjeni uslovi iz člana 198. stav 1. tačke 3. i 4. i stava 3. istog Zakona.

Revizijskim navodima, ponavljaju se navodi žalbe, koje je drugostepeni sud cenio i pravilno zaključio da su neosnovani. U suštini, revident osporava utvrđeno činjenično stanje, međutim, navodi na kojima je revizija zasnovna na dovode u sumnju pravilnost primene materijalnog prava sadržanog u odredbama Porodičnog zakona koje su nižestepeni sudovi pravilno primenili nalazeći da je potrebno izricanje traženih mera zaštite od nasilja u porodici.

Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci ove presude doneo u smislu odredbe člana 414. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić