.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3774/2020
30.09.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Božidara Vujičića i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragiša Vukašinović, advokat iz ..., protiv tužene ''Komercijalne banke'' a.d., sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora i sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 200/2020 od 02.06.2020. godine, u sednici održanoj 30.09.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilje, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Višeg suda u Pančevu Gž 200/2020 od 02.06.2020. godine, kao nedozvoljena.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P 627/19 od 19.12.2019. godine, odbijen je tužbeni zahtev tužilje da se utvrdi da je apsolutno ništava i da ne proizvodi pravno dejstvo odredba člana 6. stav 1. Ugovora o dinarskom kreditu za refinansiranje kredita bez devizne klauzule, zaključen 29.05.2012. godine, kao i da se tužena obaveže da joj isplati iznos od 6.020,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.05.2012. godine do isplate. Obavezana je tužilja da tuženoj naknadi troškove spora u iznosu od 55.900,00 dinara.
Viši sud u Pančevu je presudom Gž 200/2020 od 02.06.2020. godine, odbio žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu. Odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 55/14, 87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pobijana drugostepena presuda doneta je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda, izraženim u presudi tog suda Rev 4393/2018 od 24.10.2018. godine i sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni relevantnog materijalnog prava.
Prema pravnom stavu usvojenom na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine, banka ima pravo na naplatu troškova i naknadu bankarskih usluga, pa odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništava pod uslovom da je ponuda banke sadržala jasne i nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu biti iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope.
Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija nedozvoljena.
Tužbom od 14.11.2018. godine, tužilja je tražila isplatu novčanog iznosa od 6.020,00 dinara, koliko iznosi i vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija.
S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti u smislu člana 468. stav 1. ZPP, a članom 479. stav 6. ZPP propisano je da revizija u sporu male vrednosti nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Tuženoj ne pripadaju troškovi odgovora na reviziju jer isti, u smislu člana 154. ZPP, nisu bili nužni za vođenje parnice, zbog čega je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
