Apelacioni sud u Beogradu je presudom Gž2 161/19 od 14.03.2019. godine, preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za izmenu odluke o izdržavanju utvrđenu presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5205/13 od 09.03.2016. godine, kojom je obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća iznos od 650 CHF, tako što bi ga obavezao da ubuduće plaća iznos od 300 CHF mesečno. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem izreke.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), pa je ocenio da je revizija tužioca delimično osnovana.

U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 5205/13 od 09.03.2016. godine, razveden je brak VV i AA, a njihovo maloletno dete sin BB rođen ... godine u ..., poveren je majci na samostalno vršenje roditeljskog prava, uređen je način viđanja deteta sa ocem na način bliže naveden u izreci presude, a tužilac AA je (prema sporazumu roditelja) obavezan da na ime svog doprinosa za izdržavanje zajedničkog maloletnog sina plaća mesečno iznos od 650 CHF (švajcarskih franaka). U vreme donošenja ove odluke maloletni BB i majka su živeli u ..., ali su se ubrzo nakon toga preselili u ..., gde i sada žive u stanu njenih roditelja. Tužilac kao i u vreme donošenja prethodne odluke, živi i radi u ... a okolnosti na strani tužioca su se promenile utoliko što je zasnovao novu bračnu zajednicu, supruga mu je nezaposlena, pa njoj plaća zdravstveno osiguranje od 250 CHF švajcarskih franaka, zaposlio se u drugoj firmi gde ostvaruje zaradu od 3.900 švajcarskih franaka. Takođe, tužilac ako hoće da vidi mal. sina mora da se izloži dodatnim toškovima putovanja, kada dolazi u ... . Majka maloletnog tuženog je zaposlena u ... gde ostvaruje zaradu od 30.000,00 dinara. Mal. BB sada živi u ..., ima ... godina , ide u vrtić- ... i ima dodatne aktivnosti ( plivanje, brejk dens, časove engleskog jezika), ide na izlete sa vrtićem, letovanja i zimovanja, pored troškova za stanovanje, odeću, obuću i igračake. Utvrđeno je da mesečne potrebe za maloletnog BB iznose 50.000,00 dinara, pri čemu je sud imao u vidu da je minimalna suma izdržavanja u smislu člana 160. stav 4. Porodičnog zakona koju periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu 26.068,00 dinara.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da su se saglasno članu 164. Porodičnog zakona stekli uslovi za izmenu ranije presude iz 2016. godine, u odnosu na visinu doprinosa tužioca za izdržavanje maloletnog tuženog ocenjujući da je za zadovoljenje potreba mal. tužioca potreban utvrđeni iznos od 50.000,00 dinara, pa je zato obavezao tužioca da doprinosi izdržavanju mal. deteta mesečnim iznosom od 300 CHF.

Drugostepeni sud je ocenio da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, prilikom utvrđivanja visine mesečnog iznosa izdržavanja. Prema njegovom stanovištu nisu ispunjeni uslovi za izmenu visine izdržavanja određene pravnosnažnom presudom iz 2016. godine. Naime, smatrao je da se iznosom od 650 CHF (švajcarskih franaka) neće ugroziti tužiočeva materijalna egzistencija kao dužnika izdržavanja, zbog čega je odbio zahtev.

Ovaj sud smatra da tužilac u reviziji osnovano ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je ocenio da se nisu stekli uslovi za izmenu presude od 09.03.2016. godine smanjenjem iznosa kojim tužilac treba da doprinosi izdržavanju mal. BB, jer su se ovi uslovi stekli usled promene okolnosti.

Prema odredbi člana 164. istog Zakona visina dosuđenog izdržavanja može se povećati ili smanjiti, zavisno od promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Odredbom člana 160. Porodičnog zakona propisano je da se izdržavanje određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja, a potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja, dok mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica i drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Imajući u vidu ovu zakonsku odredbu i utvrđene činjenice, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, stekli su se uslovi za smanjenje tužiočevog doprinosa u izdržavanju mal. BB jer iznos od 650 CHF dosuđen ranijom presudom predstavlja rezultat sporazuma roditelja o visini doprinosa oca za izdržavanje deteta, pa sud tada nije cenio realne potrebe deteta i u vreme kada su mal. tužilac i njegova majka su živeli u ... . Tužba u ovoj pravnoj stvari je podneta nakon što se maloletni tuženi sa majkom preselio u ..., pa su se njegove potrebe smanjile (procenjene su na 50.000,00 dinara, mesečno). Zbog preseljenja i troškovi života su se smanjili, jer potrebe deteta tj. troškovi života deteta u ... nisu isti kao u ..., a mogućnosti tužioca su se u međuvremenu smanjile jer je zasnovao novu bračnu zajednicu, (supruga mu je nezaposlena, pa njoj plaća zdravstveno osiguranje) i zaposlio se u drugoj firmi (gde ostvaruje manju zaradu), zbog čega su ispunjeni uslovi za smanjenje ranije dosuđenog iznosa izdržavanja primenom člana 164. PZ na iznos od 400 CHF u skladu sa odredbama članova 6. stav 1, 154. stav 1, 160, 161. i 162. Porodičnog zakona Republike Srbije i Konvencije o pravima deteta (član 2, 3. i 27.).

Vrhovni kasacioni sud ceneći okolnosti konkretnog slučaja nalazi da je u ovim okolnostima otac u obavezi da doprinosi izdržavanju mal. deteta mesečnim iznosom od 400 CHF (švajcarskih franaka). Na ovaj način imajući u vidu i doprinos majke mal. tuženi će moći da zadovolji svoje potrebe školovanja, vanškolskih aktivnosti, ishrane, odeće, obuće kao i troškove letovanja, onako kako ih je opredelila majka maloletnog tužioca i utvrdili nižestepeni sudovi. Takođe, dosuđenom visinom izdržavanja mal. tuženom će biti omogućen životni standard koji uživa i tužilac, a neće biti ugrožena njegova egzistencija.

Neosnovani su navodi revizije da nije u mogućnosti da doprinosi izdržavanju svog deteta mal. tuženog, iznosom većim od 300 CHF jer tužilac u postupku pred prvostepenim sudom, a ni u postupku po žalbi pod uslovom iz člana 372. ZPP to nije dokazao (nije dostavio medicinsku dokumentaciju na osnovu koje bi se eventualno utvrdila njegova smanjena radna sposobnost). Naprotiv, iz utvrđenih činjenica proizilazi da je tužilac mlad i radno sposoban (rođen 1984. godine), pa je u mogućnosti da stiče zaradu i dodatnim radom (kao radnik obezbeđenja, koje poslove je obavljao i ranije) i tako obezbedi iznos koji je potreban da zadovolji kako svoje lične potrebe, tako i potrebe lica koja je dužan da izdržava. Samo od njegovog angažovanja i napora zavisi visina prihoda koju mesečno ostvaruje. Tužilac je u obavezi da angažuje sve svoje mogućnosti i uloži dodatni napor da na sve dozvoljene načine obezbedi sredstva za izdržavanje maloletnog deteta, kao i za troškove putovanja u Srbiju, radi održavanja ličnih odnosa sa mal. detetom, a sve u najboljem interesu mal. sina u skladu sa članom 6. i 266. Porodičnog zakona.

Vrhovni kasacioni sud je odbio zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka bez obzira što je on delimično uspeo u tom postupku primenjujući princip pravičnosti u smislu člana 207. Porodičnog zakona.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić