Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić, Jelice Bojanić Kerkez, Gordane Komnenić i Zorane Delibašić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., Opština ..., čiji je punomoćnik Miško Dimitrijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Sektor za vanredne situacije, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Kraljevu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4572/19 od 26.02.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 21.01.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4572/19 od 26.02.2020. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4572/19 od 26.02.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici P 57/19 od 24.07.2019. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 2.583.720,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca preko dosuđenog kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete preko dosuđenog iznosa iz stava prvog izreke, do traženog iznosa od 3.691.028,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2015. godine do isplate, kao i zakonsku zateznu kamatu na dosuđeni iznos glavnog duga za period od 25.07.2015. godine do 23.07.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 376.440,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 4572/19 od 26.02.2020. godine, ukinuta je prvostepena presuda. Delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužiocu na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 2.583.720,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 26.02.2020. godine do isplate. Odbijen je, kao neosnovan, tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime naknade materijalne štete isplati preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 3.691.028,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 27.05.2015. godine, kao i zahtev u delu tražene kamate na dosuđeni iznos i to za period od 25.07.2015. godine do 23.07.2019. godine. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka isplati iznos od 455.840,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije, Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom je obavezana tužena da tužiocu naknadi materijalnu štetu koju je pretrpeo na zasadu malinjaka na svojoj parceli u opštini …, usled elementarne nepogode - grada i olujnog vetra dana 14.05.2015. godine. Odgovornost tužene za pretrpljenu štetu proizlazi iz činjenice da tužena nije postupila u skladu sa članom 2., 8. i 132. Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 111/09...93/12) i članom 18. Zakona o meterološkoj i hidrološkoj delatnosti („Službeni glasnik RS“, broj 88/10), odnosno nije obezbedila izgradnju jedinstvenog sistema zaštite od elementarnih nepogoda i nije blagovremeno uspostavila sistem protivgradne zaštite za 2015. godinu.

Po Zakonu o ministarstvima („Službeni glasnik RS“, broj 44/14) poslovi protivgradne zaštite su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova i obavljaju se u Sektoru za vanredne situacije. Sezona odbrane od grada u Republici počinje 15. aprila i završava se 15. oktobra. Tužena je propustila da obezbedi neophodne uslove i mere za protivgradnu zaštitu (nije obezbedila rakete, nije obučila strelce, niti im je u vanrednoj situaciji naredila da dejstvuju u cilju zaštite). Grad ne predstavlja višu silu da bi tužena bila oslobođena od odgovornosti prema članu 177. ZOO, jer se pojava gradonosnih oblaka može u metorološkom smislu predvideti i šteta u pretežnom delu sprečiti.

Prema odredbama Zakona o vanrednim situacijama („Službeni glasnik RS“, broj 111/09...93/11) Republika Srbija preko nadležnog sektora MUP-a vrši isporuku protivgradnih raketa, obučava i finansira naknadu za rad strelaca i daje dozvolu za dejstvo protivgradnih stanica u vanrednim situacijama (gradonosnim oblacima). Zbog toga je ona odgovorna za štetu po članu 35. Ustava RS, članu 172. ZOO i po pravilima iz Zakona o vanrednim situacijama.

Ovakva odluka je u skladu sa pravnim stavovima koji su izraženi kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda (Rev 4428/2018 od 17.04.2019. godine, Rev 2576/2019 od 15.08.2019. godine, Rev 369/2019 od 11.09.2019. godine i dr.), donetim u istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega nema uslova za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, a radi razmatranja pravnog pitanja opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. ZPP odlučio kao u stavu prvom izreke ovog rešenja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Sl. glasnik RS“, br. 72/11...87/18), Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.

Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 23.09.2015. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela je iznos od 2.583.720,00 dinara, što na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost iznosa od 21.516,66 evra (1 evro=120,0800 dinara).

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužene nedozvoljena i na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Božidar Vujičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić