.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 378/2021
10.02.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić, Gordane Komnenić, Vesne Subić i Biserke Živanović, članova veća, u pravnoj stvari tužioca JKP „Parking servis“ Beograd, čiji je punomoćnik Zorica Jelenković, advokat iz ..., protiv tuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Jordan Tanevski, advokat iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 671/19 od 29.11.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 21.10.2020. godine, u sednici održanoj 10.02.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 671/19 od 29.11.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 21.10.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Višeg suda u Smederevu Gž 671/19 od 29.11.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 21.10.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 2779/16 od 03.02.2017. godine (koja je ispravljena rešenjem istog suda od 25.12.2019. godine), stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev i održan na snazi zaključak o izvršenju I Ivk 3218/14 od 06.02.2015. godine, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime duga isplati 4.340,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati počev od 24.12.2014. godine do isplate, kao i troškove izvršnog postupka od 4.680,00 dinara. Stavom drugim izreke utvrđeno je da je povučena tužba u delu zahteva za 6.510,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 15.400,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Smederevu Gž 671/19 od 29.11.2019. godine, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 21.10.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP.
Pobijanom pravnosnažnom presudom tuženi je obavezan da tužiocu plati dosuđeni iznos na ime dnevne karte za korišćenje parkirališta, uz pravilan zaključak sudova i pravilnu primenu odredbi članova 16, 17 i 19. Odluke o javnim parkiralištima Grada Beograda („Sl. list Grada Beograda“, br. 12/10,...42/11) i odredbi Zakona o komunalnim delatnostima. Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, imajući u vidu da materijalno pravo, kao ni pravno shvatanje na kojem je zasnovana pobijana odluka, nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), na osnovu čega je i odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, dok prema članu 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.
Predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga za izvršene komunalne usluge parkiranja na opštim parkiralištima, podnet je 24.12.2014. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 4.680,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o sporu u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti, u kome revizija nije dozvoljena, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. ZPP.
Na osnovu člana 413, u vezi člana 410. stav 2. tačka 5, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
