U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, reprezentativni sindikati kod tuženog su Savez samostalnih sindikata Srbije – Sindikalna organizacija GSP Beograd, koji ima 3103 članova i Sindikat radnika zaposlenih u GSP koji broji 1054 članova. Tužilac je nereprezentativni sindikat i ima 127 članova. Za predsednike reprezentativnih sindikata utvrđen je pun mesečni fond plaćenih časova za obavljanje sindikalnih funkcija, dok je za predsednike sindikalnih podružnica utvrđen svakom po ½ punog mesečnog fonda plaćenih časova za predsednike. Za predsednika tužioca, utvrđeno je mesečno 25 plaćenih časova za obavljanje sindikalnih funkcija u preduzeću a za predsednike sindikalnih podružnica svakom po 12,5 plaćenih mesečnih časova. Sporazumom o visini naknade zarade predsednika reprezentativnih sindikata u JKP GSP Beograd, broj .. od 28.11.2018. godine koji je zaključen između JKP GSP Beograd i dva njegova reprezentativna sindikata, ugovoreno je da se neto iznos naknade zarade predstavnicima reprezentativnih sindikata u JKP GSP Beograd, Savez samostlanih sindikata Srbije – Sindikalna organizacija GSP Beograd i Sindikata radnika zaposlenih u GSP-u obračunava u visini ostvarene neto zarade (naknade zarade) predsednika Saveza samostlanih sindikata Srbije – Sindikalne organizacije GSP Beograd za mesec oktobar 2018. godine.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da prema tužiocu nije izvršena diskriminacija niti je Sporazum o visini naknade zarade predsednika reprezentativnih sindikata u JKP GSP Beograd, ništav.

Stanovište nižestepenih sudova je pravilno.

Prema Konvenciji MOR-a broj 135 o zaštiti i olakšicama koje se pružaju predstavnicima radnika u preduzeću („Sl. list SFRJ“ – Međunarodni ugovori 14/82), predstavnicima radnika u preduzeću daju se odgovarajuće olakšice kako bi im se omogućilo da brzo i efikasno obavljaju svoje funkcije (član 2. stav 1); pod izrazom „predstavnici radnika“ označavaju se lica koja su nacionalnim zakonima ili u praksi priznata kao takva bez obzira na to da li su: a) sindikalni predstavnici odnosno predstavnici koje je imenovao ili izabrao sindikat ili članovi tih sindikata ili b) izabrani predstavnici odnosno predstavnici koje su slobodno izabrali radnici preduzeća u skladu sa odredbama nacionalnih zakona ili propisa ili kolektivnih sporazuma, čije funkcije ne obuhvataju aktivnosti koje su priznate kao isključivi prerogativ sindikata u odgovarajućoj zemlji (član 3); Nacionalnim zakonima ili propisima, kolektivnim sporazumima, arbitražnim odlukama ili sudskim presudama, može se odrediti tip predstavnika radnika koji će imati pravo na zaštitu i olakšice predviđene ovom Konvencijom (član 4).

U skladu sa navedenom Konvencijom, Zakon o radu je odredio reprezentativni sindikat kao tip predstavnika radnika koji će imati pravo na zaštitu i olakšice predviđene Konvencijom praveći razliku između reprezentativnog i nereprezentativnog sindikata i prava koja oni uživaju (članovi 206 – 239). Na ovaj način nereprezentativni sindikati nisu uskraćeni za svoje sindikalne aktivnosti ali oni, po prirodi stvari, zbog neostvarene reprezentativnosti ne mogu uživati sva prava koja su predviđena za reprezentativne sindikate. Pravljenje razlike između reprezentativnog i nereprezentativnog sindikata ima zakonsko opravdanje, pa ne predstavlja neopravdano pravljenje razlike jer se ne radi o istim ili sličnim situacijama (prema Zakonu o zabrani diskriminacije čije su odredbe citirane u nižestpenim presudama, osnovna karakteristika diskriminacije jeste neopravdano pravljenje razlike u istim ili sličnim situacijama).

Sporazum o naknadi zarade predsednika reprezentativnih sindikata nije, po pravilnom zaključku nižestepenih sudova ništav, jer je naknada zarade određena na osnovu člana 239. Zakona o radu, člana 61. stav 1. alineja 3. Posebnog kolektivnog ugovora za javno preduzeće u komunalnoj i stambenoj delatnosti Grada Beograda i članova 90. i 92. Kolektivnog ugovora JKP GSP, koji su detaljno citirani u nižestepenim presudama.

Pored navedenih odredbi, relevantne su i odredbe 211, 212, 213. i 214. istog zakona. Po članu 211. Kolektivnim ugovorom ili Sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavnika sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije srazmerno broju članova sindikata (stav 1). Ovim članom propisano je i pravo na određen broj plaćenih časova u slučaju da kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen (st.2. i 3). Odredbama 212. i 213. propisano je pravo na plaćeno odsustvo sindikalnog predstavnika ovlašćenog za kolektivno pregovaranje i sindikalnog predstavnika koji je određen da zastupa zaposlenog u radnom sporu sa poslodavcem. Po članu 214, sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada, u skladu sa članovima 211-213. ovog zakona, ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od njegove prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa Opštim aktom i ugovorom o radu.

Iz citiranih zakonskih odredbi proizlazi da se pravo na plaćeno odsustvo predstavnika sindikata određuje kolektivnim ugovorom ili sporazumom između sindikata i poslodavca, a u slučaju da toga nema, zakonom. U ovom slučaju sporazum između sindikata i poslodavca postoji, njime je određen broj časova na ime plaćenog odsustva i visina naknade zarade u takvim situacijama.

S tim u vezi, nisu osnovni revizijski navodi kojima se ukazuje na odluku Ustavnog suda IUo 6/19 od 02.07.2020. godine o prirodi naknade zarade. Ona je određena za predstavnike reprezentativnih sindikata, što tužilac nije. Zbog toga je pravilno odbijen tužiočev zahtev za utvrđenje ništavosti sporazuma o visini naknade zarade predsednika reprezentativnih sindikata kod tuženog kao radnje radi uklanjanja posledice diskriminatorskog ponašanja (član 43. tačka 3. Zakona o zabrani diskriminacije) jer je u postupku pred nižestepenim sudovima utvrđeno da pravljenje razlike između reprezentativnih i nereprezentativnih sindikata ne predstavlja diskriminaciju.

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić