Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Katarine Manojlović Andrić, Branislava Bosiljkovića, Biserke Živanović i Lidije Đukić, članova veća, u parnici tužilja AA i BB, obe iz ..., čiji je punomoćnik Slobodan Šoškić, advokat iz ..., protiv tužene „VV“ ..., radi utvrđenja ništavosti ugovora o kreditu i brisanja založnog prava, odlučujući o reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1999/15 od 12.05.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 13.07.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilja izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1999/15 od 12.05.2016. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilja izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1999/15 od 12.05.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kraljevu P 421/14 od 24.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da se utvrdi da je ništav i da ne proizvodi pravno dejstvo ugovor o kreditu za finansiranje izgradnje stambeno-poslovnog objekta bliže opisanog u izreci, zaključen između preduzeća „GG“ ... i „DD“ ..., a kojim je uknjiženo založno pravo na nepokretnosti u svojini „GG“ ... na delu stambeno-poslovnog objekta postojećeg na kat. parc.br. ... KO ..., bliže opisanog u izreci presude. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilja kojim su tražile da sud odobri brisanje založnog prava uknjiženog na nepokretnosti u svojini preduzeća „GG“ ..., i to: tužilje AA iz ... na stanovima br. ... i ... i na lokalu ..., bliže opisanim u izreci i tužilje BB na stanu br. ... i lokalu ... bliže opisanim u izreci. Stavom trećim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 1999/15 od 12.05.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilja i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilje su izjavile reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložile su da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, na osnovu člana 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava i radi ujednačavanja sudske prakse.

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14 – u daljem tekstu: ZPP), revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, a po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno je da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, odnosno za novim tumačenjem prava u pogledu primene člana 103. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, kojim je propisano da je ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima ništav, ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo i člana 109. stav 1. istog zakona, kojim je propisano da na ništavost sud pazi po službenoj dužnosti i na nju se može pozvati svako zainteresovano lice. Pravna pitanja koja su se u vezi primene odredaba Zakona o obligacionim odnosima postavila u ovoj parnici odnose se na konkretrne činjenice i okolnosti ovog slučaja, a ne na jedinstvenu primenu zakona koja treba da doprinese pravnoj sigurnosti i ujednačavanju sudske prakse. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je na drugačiji način odlučeno u istoj ili sličnoj činjenično pravnoj situaciji, čime bi eventualno bilo opravdana potreba za ujednačvanjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija tužilja nije dozvoljena.

Prema noveliranoj odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovoj pravnoj stvari radi utvrđenja ništavosti i brisanja založnog prava podneta je 27.07.2010. godine. Vrednost predmeta spora označena je u tužbi na iznos od 510.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, a u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela (510.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije, na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislava Apostolović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić