Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 379/2021
06.07.2022. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević predsednika veća, Biserke Živanović, Spomenke Zarić, Dragane Mirosavljević i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Doljevac, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca AA, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2322/2020 od 30.09.2020. godine, u sednici od 06.07.2022. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca AA iz ..., kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2322/2020 od 30.09.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 2415/19 od 13.01.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca da se tužena obaveže da im naknadi štetu na ime izgubljene dobiti usled nemogućnosti korišćenja parcela, svakom tužiocu po 1.503.619,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne iznose navedene izrekom. Stavom drugim izreke tužioci su obavezani da tuženoj naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 302.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 2322/2020 od 30.09.2020. godine, stavom prvim izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostene presude, tužilac AA je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i iz razloga propisanih članom 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. važećeg Zakona o parničnom postupku – ZPP. Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu odredaba čl. 154., 155., 172. i 189. Zakona o obligacionim odnosima, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije, a zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i nepotpuno i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja posebna revizija se ne može podneti. Zato je odlučeno kao u stavu prvom izreke.