Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 438/21 od 11.01.2022. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba protivnika predlagača i potvrđeno prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke u delu kojim je protivnik predlagača obavezan da predlagaču za eksproprisanu nepokretnost isplati iznos od 2.844.959,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu prvom izreke, tako što je odbijen predlog predlagača u delu kojim je tražio da se protivnik predlagača obaveže da mu isplati naknadu za izgubljenu dobit za izuzimanje višegodišnjeg zasada voćaka šljiva, jabuka i breskvi na kat.parc. br. ... KO ... iznos od 227.695,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 03.12.2020. godine do isplate. Stavom trećim izreke, preinačeno je prvostepeno rešenje u stavu drugom izreke, tako što je protivnik predlagača obavezan da predlagaču naknadi troškove postupka od 586.518,00 dinara

Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, protivnik predlagača je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba vanparničnog postupka, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 30.10.2008. godine, ali je prvostepeno rešenje, kojom je odlučeno o predlogu predlogača, ukinuto rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž 2202/16 od 04.10.2016. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje, pa se primenom člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji protivnika predlagača kao izuzetno dozvoljenoj (u odnosu na stavove prvi i treći izreke pobijane odluke), u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) u vezi sa članom 30. stav 2. Zakona o vanparničnom postupku – ZVP („Službeni glasnik RS“, broj 45/13... 106/15), Vrhovni sud nalazi da ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, činjenice utvrđene u postupku i način odlučivanja, Vrhovni sud je ocenio da je pobijano rešenje u skladu sa praksom revizijskog suda i pravnim shvatanjem izraženim u odlukama Vrhovnog suda i Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim tužbenim zahtevima, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom. Pored toga, protivnik predlagača nije uz reviziju dostavio odluke iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj pravnoj stvari, a drugačija odluka ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Iz navedenih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačke 4. i 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, propisano je da je revizija nedozvoljena ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije.

Odredbom člana 420. stav 1. ZPP, propisano je da se revizija može izjaviti i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen, ali primenom stava 2. istog člana, revizija protiv rešenja nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude, što znači da je uslovljena graničnom vrednošću za izjavljivanje revizije, propisanom članom 403. stav 2. ZPP. Kada je za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, na osnovu člana 28. stav 1. ZPP, uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema stavu 2. istog člana, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni dug.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Predlog radi određivanja naknade za eksproprisanu nepokretnost podnet je 30.10.2008. godine. Vrednost predmeta spora u predlogu za određivanje naknade određena je u iznosu od 510.000,00 dinara, a predlagač je 03.11.2020. godine precizirao predlog povećanjem zahteva. Pobijanim rešenjem potvrđeno je prvostepeno rešenje kojim je određena je naknada za eksproprisane nepokretnosti od ukupno 2.844.959,00 dinara, što čini protivvrednost 24.212 evra prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja.

Imajući u vidu da se u konkretnom radi o imovinsko-pravnom postupku, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja predloga ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija protivnika predlagača nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Takođe, pravnosnažnim rešenjem, koju protivnik predlagača revizijom pobija, preinačeno je prvostepeno rešenje i odbijen zahtev predlagača u delu kojim je tražio da se protivnik predlagača obaveže da mu isplati naknadu za izgubljenu dobit u iznosu od 227.695,00 dinara (sa pripadajućom kamatom). Saglasno citiranoj odredbi člana 410. stav 2. tačka 4. ZPP, pravnosnažno rešenje u ovom delu protivnik predlagača ne može pobijati ovim vanrednim pravnim lekom zbog nedostatka pravnog interesa.

Imajući u vidu, da je revizija izjavljena i protiv rešenja o troškovima postupka, dakle protiv rešenja kojim je odlučeno o sporednom traženju tužioca, koje ne čini njegov glavni zahtev, to revizija nije dozvoljena.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP i člana 30. stav 2. ZVP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavovima drugom i trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić