.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 3805/2018
29.08.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Jovan B. Armić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6604/17 od 11.01.2018. godine, u sednici održanoj 29.08.2019. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 6604/17 od 11.01.2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu P 62/14 od 26.04.2017. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da na ime povraćaja duga isplati tužiocu iznos od 130.000 evra, sa pripadajućom kamatom i to za period od 06.01.2010. do 25.12.2012. godine, po stopi koju ovlašćene poslovne banke plaćaju prema mestu ispunjenja za valutu evro, a od 25.12.2012. godine kamatu po stopi propisanoj Zakonom o zateznoj kamati, sve u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Narodne banke Srbije na dan plaćanja, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka presude. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade troškova postupka isplati iznos od 831.750,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 6604/17 od 11.01.2018. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu P 62/14 od 26.04.2017. godine.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija nije osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, parnične stranke su zaključile ugovor o zajmu. O tome su dana 24.12.2009. godine sačinile i potpisale priznanicu kojom je tuženi priznao da je od tužioca primio na ruke u gotovini iznos od 130.000 evra i obavezao da će navedeni iznos vratiti do 15.01.2010. godine. Pored parničnih stranaka navedenu priznanicu potpisao je i svedok VV nakon što su se stranke u njegovom prisustvu saglasile da je tuženi dao tužiocu sporni iznos. Do dana utuženja tuženi tužiocu nije isplatio navedeni iznos duga po osnovu zajma.
Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su shodno čl. 17, 262, 557. i 562. Zakona o obligacionim odnosima našli da je tužbeni zahtev tužioca osnovan i pravilno zaključili da obaveza čije se izvršenje traži i postavljanje tužbenog zahteva ima svoj osnov u ugovoru o zajmu sačinjenom u vidu priznanice koja je potpisana od strane tužioca kao zajmodavca i tuženog kao zajmoprimca dana 24.12.2009. godine. Činjenicu o postojanju ugovora o zajmu nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili i zaključili ocenom izvedenih dokaza u smislu člana 8. ZPP da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Tuženi u toku postupka shodno čl. 220. i 223. stav 2. ZPP nije pružio dokaz u tvrdnji da je priznanicu potpisao pod dejstvom prisile, te da su u pozajmicu uključene i kamate.
Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije kojima se osporava validnost izdate priznanice ističući da ista ne sadrži istinit tekst jer nigde ne stoji koja je količina novca predata – u kojim apoenima i u kojim apoenima treba da se vrati, te da se radi o prividnom ugovoru koji je ništav, pa nalazi da se istima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.
Iz napred iznetih razloga primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Vesna Popović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
