Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nema bitnih povreda odredba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio drugostepeni sud, ugovorom o poklonu Ov. br .../... od 13.02.2004. godine tužilac je poklonio tuženoj dvosoban stan br. ..., površine 51m2, u ulici ... br. ... u ... uz pravo doživotnog stanovanja poklonodavca. Parnične stranke su bile u braku od 1996. do 2004. godine i po drugi put od 13.05.2004. godine do 01.06.2011. godine kada je brak razveden, ali su sve vreme do 2011. godine, održavale zajednicu života koja više ne postoji, iako žive u istom stanu. U toku višegodišnje zajednice, odnosi stranaka bili su nestabilni, s obzirom da je među njima dolazilo do sukoba i svađa zbog kojih je ponekad intervenisala policija. Tužilac i tužena nisu stekli zajedničku nepokretnu ni pokretnu imovinu, a tužilac je učinio poklon tuženoj kao svadbeni poklon 2004. godine, pre zaključenja njihovog drugog braka. U vreme zajednice života sa tužiocem, tužena je ostvarivala zaradu, radeći na ... i vodeći brigu o starim i nepokretnim licima. Tužena nema druge imovine, a zbog bolesti pluća više nije u mogućnosti da radi i sada živi od socijalne pomoći koja iznosi 9.477,60 dinara.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je ocenio da uslovi za vraćanje i opoziv poklona nisu ispunjeni, zbog čega je preinačio prvostepepenu presudu i odbio tužbeni zahtev.

Odredbom člana 190. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da se vraćaju pokloni čija je vrednost nesrazmerno velika u odnosu na vrednost zajedničke imovine supružnika, koje su supružnici učinili jedan drugom u toku trajanja zajedničkog života u braku, dok je u stavu trećem istog člana propisano da pravo na povraćaj poklona nema supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za povraćaj poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Prema članu 191. stav 2. Porodičnog zakona, na imovinske odnose vanbračnih partnera shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o imovinskim odnosima supružnika.

Pravilna je ocena drugostepenog suda da tužiocu ne pripada pravo na povraćaj poklona koji je učinjen tuženoj 13.02.2004. godine, pre zaključenja njihovog drugog braka, jer bi prihvatanje tužiočevog zahteva za vraćanje poklona predstavljalo očiglednu nepravdu za tuženu, imajući u vidu trajanje zajednice života stranaka, okolnosti u kojima je poklon učinjen i motiv poklonodavca, kao i materijalne prilike i zdravstveno stanje tužene, kao poklonoprimca. Naime, zajednica života stranaka je trajala oko 16 godina, njihovi odnosi uvek su bili praćeni svađama i sukobima i taj odnos se nije menjao, pa je i kod takvog stanja bračnih odnosa tužilac učinio poklon tuženoj. Tužena ne poseduje drugu nepokretnost u kojoj bi mogla da stanuje, kao ni imovinu od koje bi mogla da ostvaruje prihod, a zbog zdravstvenih tegoba, više nije u mogućnosti da stiče zaradu. Shodno navedenom, i po oceni revizijskog suda, prihvatanje zahteva za povraćaj poklona predstavljalo bi očiglednu nepravdu za tuženu, kao poklonoprimca, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Isto tako, pravilan je zaključak drugostepenog suda da uslovi za opoziv poklona zbog grube neblagodarnosti poklonoprimca, nisu ispunjeni, jer se u konkretnom slučaju ponašanje tužene prema tužiocu nakon zaključenja ugovora o poklonu ne može okarakterisati kao velika ili gruba neblagodarnost, imajući u vidu da se tužena prema tužiocu ponašala na isti način i pre i nakon učinjenog poklona, da su odnosi parničnih stranaka uvek bili nestabilni i da je tužilac u takvim okolnostima učinio poklon tuženoj, a da u toku postupka tužilac nije pružio dokaze da mu je tužena nanela štetu trajnim napuštanjem bračne zajednice, odnosno zasnivanjem vanbračne zajednice sa drugim licim, kao ni oštećenjem njegove imovine. Darodavac može da opozove poklon ako nakon učinjenog poklona tako osiromaši da ne može živeti, kao i u slučaju kada poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu, nanoseći štetu njegovom životu, telu, časti i narušvajući njegovu slobodu i imanje (pravilo iz paragrafa 567. Srpskog građanskog zakonika), pa kako u konkretnom slučaju nema grube neblagodarnosti od strane tužene kao poklonoprimca prema tužiocu kao poklonodavcu, nisu ispunjeni uslovi za opoziv poklona. S obzirom da tužena ima punovažan pravni osnov za korišćenje stana, neosnovan je i zahtev za njeno iseljenje.

Kako se nijednim revizijskim navodom ne dovodi u pitanje pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja i ocena izvedenih dokaza, kao ni pravilnost primene materijalnog prava, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić